Српски пчелар
онда се на истој лето мора сузити, да се пчеле из кошнице могу лакше одбранити. Зими се на лето меће чешаљ на сваку кошнпцу, да се не увуче који непријатељ пчела као н. пр. мишеви, ноћни лептири, нарочито ноћни лептир са мртвачком главом т. звани лептир курјак (Acherontia atropos) и т. д. Рума Наставиће се.
А. Костић.
Треба ли у најсиромашнијим крајевима Хрватске његовати пчеларство, може ли успијевати, и ако не успијева, шта би се могло урадити да напређује? (Свршетак).
Колико би користило ђацима опетовничарима, који би могли сав рад у пчелињаку вршити и што би од замашније користи било, него многа и многа сувопарна штива. Наша интелигенција као да најмање на том ради. Многи би пчеларили само да пчеле не боду, а то значи многи би меда само да га није вадити из кошница и истресати. Држим, да је и она позвана, ако већ жели као што увјерава добра и најсиромашнијим крајевима Хрватске, да поради ма и у двоструким рукавицама на ширењу и нанретку пчеларства. Према лошијем земљишту и хладној клими, која обично дуго траје, и паша је за пчеле различита, но кад кад добра. То је баш најважнији увјет, на ком можемо постављати чврсти темељ ичеларењу. Сваке године има по њешто паше, а кад кад и обилује. Но како је по тим крајевима клима необично промјенљива и понајчешће за главне паше бива неногодно вријеме, то се догађа, да се пчеле од те паше понајмање користе. Кад се то зна, мора се увијек помишљати на пашу пчелину, кад нрирода својом пашом малакше. Да би тај недостатак у колико толико накнадили од велике је потребе по те крајеве сијање Фацелије, која туда добро успијева. Држим да нема пчелара, који ће бити против сијања Фацелије. Покушавало се, да се она: с јесени посије, па кад зими не буде јаке сухомразице она рано с прољећа цвијета, кад пчеле још у природи паше наћи не могу. И тијем држим, да би се унапредило пчеларство у тијем крајевима, а да и не спомињем сађење корисних воћака и дрвета. Што се по путевима виђа више нута дрвеће које осим хлада никакве користи не носи, корисније би било сађење липа и
60