Српски пчелар

опоравиле, тако да сам кроз три недеље дана у новом стану натресао доста лепа гавезовца. Али кад се сетим те сеобе, и данас ме мрави подплазе! Уочп сеобе затворим своје американке лименим решеткама, да пчеле не могу напоље. Ушушкам сваку и најмању рупицу, да само не буде несреће. А не пада мп на иамет, да би иаметније било, кад их већ селим, да их људи однесу на рукама, јер нови стан није био далеко. Осване и дан сеобе. Ево људи, ево кола! Шта ћемо прво? Кошнице, док је хладовпна. Еле на једна кола иослажем лепо своје американке, па ћу ја поред кола са стакларским китом (лемом) у руци, да се пађем на невољи, ако до ње дође. А поред мене је кочијаш п три човека, којп ће селити друге ствари. Иде лепо до цркве. А код цркве је мој стан. Опет таман да кажем: хвала Богу ево авантире. Наједанпут се коњи почеше ритати, а људи ћушати сами себе, бранећп се од пчела. Нмам шта видети ! Из свију кошница куљају пчеле, па по коњма и по људима. Грде људп, псују, па се најпосле и разбегли, кочијаш скоро плаче, а ја не знам шта да почнем. У забуни сам и кит изгубио, а не би ми баш ништа ии хаснио. Сва је срећа била, што је до стана било још на једно 100 корачаја. Ја прискочим кочијашу, па узмеи од њега узде и пустим коње, да у галопу дојуре до куће. У то се око нас накупио рој пчела. У оној забуни сам био још доста присебан, те пресечем коњма ужета са ждрепчаника, па их пустпм, нека лете, куд’ им је воља. Коњп су иначе били доста мирни, па се зауставише сами на крају улпце код католичке ианеле. Али како ћу да истоварим кошнпце! На кошницама корита, буре, котлови, дрва и све такве сгвари, којима се не пристоји, да се селе с гарнитурама и бољим стварима. Дај бацај брзо све то доле а ја сам. Кочијаш отишао својим коњима. С оним коритима и бурадма узбунио сам цео комшилук, те на срећу изиђе први комшија такође пчелар, те их тако истоварим и однесем на ново место. Први ми је посао био, да видим шта је с коњма. Жаока до жаоке! Чудо, да нису скапали. У то ево и једног од наших помагача. Ја заговарам, а у разговору само вадим жаоке пз коња, да кочијаш не види. Зла му кирија! Каже се: Кад је ђаво однео питу, нек носи и тепсију. Тако и ја. Видим, како су љиди страдали, па дај да их одобровољим. Видим, да сам ипак у профиту, јер коњи ће остати! Позовем их све на