Српски пчелар

да ће се устројењем господарскога одела код Високе кр. земаљске владе моћи задрузи пружити још и већа припомоћ. Без стручнога листа тешко се може радити на рацијоналном развитку било које господарске сгруке а нарочито код пчеларства. У томе погледу српска пчеларска задруга може п ове године с поносом изићи пред домаће и стране ичеларе са својим органом „Српским Пчеларем“. Уређивао га је и ове године велеучени г. професор Јован Живановић и на темељу велике спреме и искуства осим других ствари написао у сваком броју радње око пчела у сваком месецу. Ово је за свакога пчелара а особито за иочетника од велике важности. Од сарадника најбољу пажњу заслужују радови најревнијега сарад« ника часнога г. Ђоке Коларовића, колико због важности питања, о којима је писао, тако и са лакога стила његова. Лист је штампан у српској манастирској штампарији у 1000 примерака месечно уз годишњу цену од 384 круне. Управа штампарије примила је штампање уз тако ниску цену из пажње према задрузи и њеном задатку. Хвала јој. Утемељачима, редовним члановима, дописницима, почасним члановима, дописницима и у замену листовима слано је месечно 320 бројева. Макар што издавање листа највише кошта управа се бави мишљу, да га прошири и више илустрира из разлога, што се листом на пчеларчком пољу највише урадити може. Од ове намере морала је управа у ово.ј години одустати због повећања пчелињака и принреме за изложбу. Подигнућем великога пчелињака какав задрузи приличи имаће још један извор прихода. Управа је учинила све колико је год могла, да се држе популарна предавања, те је тако држао та.|ник на друшгвеном пчелињаку за време главних радова, а 12 је одржано изван Руме, свугде са повољним успехом. За једну од главних дужности сматрала је управа, да задругу бројно ојача, али је на жалост слаба успеха имала. Новим члановима надокнађен је тек губитак оних чланова, које је управа због неплаћања чланарине брисати морала. Уколико је захтевао опћи интерес пчеларства управа је стајала у опћењу са домаћим и страним пчеларским друштвима., У историји господарскога развитка Хрватске и Славоније знаменита је ова година са госиодарске изложбе, која је при-

122