Српски пчелар

миле наше домовине. Пчелара и пријатеља пчеларства из Срема, Славоније, Хрватске и Босне, сакупише се у братско коло, окићено изасланицима из краљевине Србије и Бугарске. Сакупише се да узајамним саветом, разговором а осо бито слушањем необично поучних предавања обогате своје пчеларско знање, па да сабрана зрнца понесу сваки у свој крај и да га посеју међу браћом пчеларима, којима није било могуће на конгрес доћи. Непчелар, који је дошао можда из радозналости, да види какви су то људи и шта хоће ти пчелари, морао се уверити да су то људи, којима је стало до слоге, рада и напретка, а не до празне параде и бебукања, да су дакле у истину на њих прицепљене врлине вредне пчелице. Свакога, коме је познато, како је са пчеларством стајало пре четвртине века, изненадити мора, што где год се доданас конгрес хрв. и срп. пчелара састао, да шири и подиже пчеларство, нашао је већ прилично спремљено земљиште. У нашој домовини. где само има живота за пчелу, нема краја па ни места, где се не зна за рацијонално пчеларење. И у оним крајевима, где се није нигда ни чуло какво пчеларско предавање, зна се за рацијонално пчеларење и пчелари се. Али се зна и за име онога заслужнога човека, који већ преко 30 година књигом и живом речи без престанка и неуморно такмачи се у вредноћи са пчелом, учећи наш народ, како се рацијонално пчелари. Па зато није ни чудо, што је као увек, тако и приликом овогодишњега конгреса сваки пчелар, који није још имао прилике да упозна ту вредну пчелу у облику човечјем, распитивао: је ли ту и које је професор Јован Живановић? А када га је видео, трудио се да се с њиме упозна, како би се могао браћи пчеларима у својем месту похвалити, да се упознао са српским Ђерзоном. Што данас конгрес куда се год окрене наилази на узорано земљиште, заслуга је проф. Живановића. Он је разбио кору и прокрчио пута онима, који хоће да раде на ширењу племените привредне гране пчеларства. Буде ли се наш конгрес држао пута, којим је г. Живановић до сада ишао и буде ли истрајан као г. проф. Ж. који ни данас, у својим старачким годинама, не преза од свију тешкоћа, која су скопчана са путовањем у даља места, када

140