Српски пчелар

излећу пуче меда, знак је да на ту кошницу наваљују туђице, па напунивши своје желуце медом, бегају своjoj кући, јер пчеле које излећу на пашу, не носе на пашу меда у желуцу, него излећу редовно са празним желуцем. Из кошнице, која напада. пчеле излећу и долећу када је добра паша, излећу еа празним а враћају се са јако пуним желуцем. И та кошница има живљи лет него остале кошпице. и леги у невреме када остале кошнице мирују. Пчеле из те кошпице више су црне, јер се олињају завлачећи се којегде у туђе кошнице и што су улепљене од меда. Ако убијемо коју од пчела, које долећу, наћи ћемо у ње пун желудац меда. Мед, који довлаче пчеле из туђе кошнице, на први поглед се распозиаје од нектара, којега је нчела набрала у цвету. Мед је жут и јако гусг, а нектар водњикав и бео. Осим тога, на кошници која нанада и отима мед од друге кошнице, пема кошења ни чупиња. Сгражарице радосно дочекују пчеле, које се враћаЈу са отетим медом, пружају им своје рилице и лижу их. зато пред кошницом која нанада и нема мртвих нчела. (Наставиће ее.)

„Српски Ђерзон и његов пчелињак“.

Под овијем је натписом описан неуморни пчеларски рад, а особито опширно нчелињак нашега српскога вестора на пољу пчеларства, признатогаи изван наше домовине пчелара и научника Јована ЖивановиЛа, умировљенога гимназијског npooecopa у Сријемским Карловцима у врло раширеном и много читаном пчеларском листу ~Česky Včelap* у бр. 7. од год. 1907. који се штампа у 8000 примјерака. Обрадоваће зацело свакога нацреднога нчелара у нашој домовини, да се браћа Чеси све више занимају за ачеларетво код јужних Словепа, па признају и високо цијене рад наших српских нчелара, а на челу им напосе рад и труд нчелара и проФ. Јована Живановаћа, чију слику и његов пчелињак у 8 слика у истом броју лист česki Pčelar својим читаоцима предочује. Дугачки чланак писаи је пун пажње и ноштовања прама нашему признатому проФ. Јов. Живановићу те се у њему описује од прилике ово: Срби су пчеларили већ од памтивијека, па је од увијек било ријетко које боље сеоеко кућанство код Срба без пчела. Прве писмене обави ести о томе сижу чак до год. 1198. Већје сриски

137