Српски пчелар

ће оне саме, ма биле ограђене каз куле високим тврдињама. Послије ЕренФелзо говори о ирихрањивању из нотребе и о спекулативном прихрањивању Ои говори зашто се прихрањује, како се прихрањује и чим се прихрањује. 0 томе он говори опгпирно. У главпом иак ми ћемо овдје павести шта оп мисли о прихрањивању. Он каже: Сви пчелари држе, да је прихрањивање несносан писао, сумњив и опасан. Ја пак држим да је тај иосао пријатан, који води сврси и главни је увјет свега пчеларења, који отклања сваку опасност. Знање своје нчеле одржати, своје пчеле умиожити и од њих користи брати оснива се на спекулативном прихрањивању. Спекулатнвно је прихрањивање главни увјет свега пчеларења, conditio sine qua non, Само конзеквентним прихрањивањем може се стално пчеларење основати; само прихрањивањем могу се незгоде отклонити у природи; само прихрањивањем може се мршава паша исиунити да се дође до користи кад наступи добра паша; само прихрањивањем може пчелар своје кошнице на вријеме изројити; само прихрањивањем може саће и легло напредовати ; само медом може се мед добити; само прихрањивањем могу се скоро сви крајеви употријебити за пчеларење и за ширеље тако корисне животињице пчеле. Тако мисли највећи практични пчелар својега времена ЕренФелсо о спекулативном ирихрањивању. То све, што говоре Линебуржани и ЕренФелзо о прихрањивању, вриједи злата. Све је тако, како они говоре о прихрањивању, па ипак има пчелара, који говоре противно о спекулативном прихрањивању и уопће о прихрањивању. Тако Ћерзон, највећи ичелар данаш« њега доба, не говори сасвијем повољно о спекулативном, прихрањивању. Тако он говоуи у својој књизи Rationelle Bienenzucht на стр. 265 овако: „Прихрањивање је пчела, које кошта меда, који смо добили, уопће потребно зло, које треба ограничити на најпотребније случајеве. Ако пчеле оставимо, да се саме развијају, оне ће се развијати према стању вегетације, гдје живе, и ирема времену. Ако мирује вегетација или ако је вријеме хладно и штетно, онда мирује и у кошници рад или се све већма

155