Српски пчелар

успјеха у народу, него кад је скупа чланарина. Сгога Управа износп предлог по којем утемељачи друштва плаћају 60 К једанпут за свагда, редовни чланови плаћају 4 К, корнорације 6 К, ђаци и ратари 2 К годишње. Овај предлог прима се једногласно. Што се тиче другога предлога госп. Новаковића, да Задруга посредује између продаваоца и фирме при прода« вању и куповању меда закључено је, да се у Срп. Пчелару штампају најбоље фирме и да се на њих упуте наши продавачи. Затим предлаже преч. госп. Костић, да се замоле сва опћинска поглаварства, да уз школски воћњак подигну и мали пчелињак, како 6и се дјеца зарана навикла на пчеларење. Прима се. 4. Избор управног одбора. Госп. Живановић предлаже за предсједника госп. Новаковића, кот. предсгојника, за потпредсједника госп. Коларовића пароха, за тајника и благајника госп. М. Шаулу пароха. Одборници остају исти. Прима се једногласно. 5. Госп. Живановић чита своје предавање о нектару и меду, затим о пчелињем отрову и његовом утјецају на човјечји o t ганизам, шго је са особитом пажњом саслушано. 6. Скупштина бира на предлог г. Јов. Живановића за почасне чланове г. г. котарскога предстојника Новаковића, Др. Жарка Миладиновића, Марка Шаулу, који су стекли особитих заслуга за упапређење „Српске Пчеларске Задруге", а а г. Др. Жарка Миладиновића и за дописнога члана због својега књижевнога рада на пољу нчеларства. За дописне чланове изабрани су још и ови: г. г. Ст. Бијелић, парох у Кули у Далмапији; Александар Живановић, професор и кати« хета у Осијеку; Алекс. Костић, свештеник и катихета у Руми; и С. Вуксан, учитељ у Пакрацу. Будући је тиме дневни ред исцрпен предсједник затвара сједницу и позива скупшгинаре, да ову грану ечономије усаде народу у срце како би и од ње дочекао велике користи.

Пабирци*

Много се писало и иише како американске пчеле „златне пчеле“ имају дужу рилицу, те да могу сабирати медљани сок и из

175