Српски пчелар

Касније сам рацио друкчије. Дао сам направиги од жица сито са ободом од јака бела лима. Сито је било управо тако велико, да је тачно улазило у лонац, у којем се топи воштина. На ободу тога сита биле су причвршћене две појаке гвоздене шипке, са којима сам могао сито спустити или боље рећи отерати на дно лонца. Те шипке биле су нешто дуже него што је био лонац дубок, на врховима биле су тако савијене да сам их могао закопчати за дршкове (уши) од лонца, када бих сито у лонац спустио. У томе лонцу топио сам воштину овако: пун лонац натрпао сам воштине, налио нешто мање од половине лонца воде и метнуо на ватру. Када се воштина сасвим истопила, спустио сам сито у лонац и отерао сву воштину на дно лонца, па да не би воштина сито издигла, закачио сам завијене крајеве од шипака на којима сито виси, за дршкове од лонца. Вода и восак одскочили су горе над ситом, а дрождина је остала доле на дну под ситом. За тим сам воду и восак истресао у суд, где ће се восак укалупити. После тога сам сито из лонца извадио, дрождину истресао и даље топљење друге воштине наставио. Топљење воштине са тим лонцем ишло је врло брзо, а и воска је у дрождини остајало мање, него када сам у сито дрождину сипао, јер под врелом водом восак се је боље из дрождине исцедио, него на хладноме ваздуху. Са овим лонцем служио сам се дуго времепа, ua зато почетнику могу овај начин препоручити. Истина, воска у дрождини нешто остане, али не много. Данас цедим восак стиском. Воштину истопим у води, саспем је у јаку кесу, кесу метнем у стисак и шараФом исцедим восак ваљда до последње капи. Држим, да се ни другим скупоценим справама за тоиљење воска, не да за исто време истопити вигпе воска п боље исцедити, него овим простим и јсфтиним стиском, који су ми овдашњи сеоски мајстори направили а који не стаје скупље од 10 К. Оваки је стисак за пчеларе који имају много воштине, а не за почетнике, па зато га овом приликом не ћу потанко описивати. Ко има мало воштине, може је истопити и у

164