Српски пчелар

њепим медом. Исп >четка се даје пчелама 100—200 грама растопљеаога шећера. Кад температура почне скакати и друштва се иочну развијати. онда ћемо и веће оброке даваги. Главно је дакле да пчеле добивају од времена на време своје оброке кад у природи нема ништа и да имају увијек у изобиљу меда Паша пред главну пашу од велике је важности. јер утјече боље на легло, него вјештачка паша. Народи треба да имају увијек меда за сваки случај, кад би ударило рђа-<о вријеме, да имају чим прихранити своје легло, јер у тако вријеме знају пчеле да потроше за 24 сахата 500 грама меда. Mhoim ваљани пчелари говоре да нема никакве користи од снекулативнога прихрањивања у малим еброци&а. Они се задовољавају да им нчеле имају увијек меда. Ако која кошница нема меда, они јој у двапут даЈу толико, да има до главне наше доста. У њеким крајевима може спекулативно прихрањивање бити од користи, а у њеким не. Ако пак пчелар хоће да сазна је ли у његову крају потребно спекулативно нрихрањивање, он ће половину својих кошница спекулативно прихрањивати, а ооловину не ће и гледаће да их uo снази подијели на двије једнаке ноловине, па ће видјети какав ће розултаг донијети спекулативно прихрањивање.« Р. Даше један од најпрактичнијих пчелара, који је имао велики пчелињак и трговао са пчелама и сиравама пчеларским, говорећи о спекулативном прихрањивању каже да је спекулативно прихрањиваше најглавније сред ство за размножавањс легла. Треба почети мјесец дана прије главне паше са спекулативним прихрањивањем. Свако вече треба дати доброга меда свакој кошници по Ј / 4 Фунте. Најбоље и најјаче средство да се раздражи матица на ношење јаја јесте стари мед са вријеска и хељде. Тај мед изгледа црн као катран, мирише на ал кохол и није баш врло сладак. Али ia могу казати из искуетва, да тај мед више утјече на ширење легла и подиже снагу пчелама, него икоји други мед. Због његова јакога утјецаја на пчеле не смије се употребљавати у оно вријеме, кад треба нчеле још да мирују, кад

169