Српски пчелар

штеније радилице на овоме свету. Зазепшће га у срцу, када се запита: како оне сиротице, на цичи зими у хладно; кошници без бадњака и без воштанице Божић божићују? Али не помућуј драги пчелару своје радости таковим питањима и бригама. Само ако си ти јесенас све оно урадио, што си као пчелар био дужан урадити и ако себична рука није метнула вредној пчели црн комад у торбу, Онај који је премудро све створио, побринуо се да и твоје вредне радилице могу и у по зиме хвалити Господа. Твоје пчелице ако немају као ти воштанице, имају у својем саћу величанствене полијелеје, који са свода кошнице висе. Такових полијелеја не виде ни Соломун, ни Крез, ни Семирамида у дворовима својима. Јер на њима је нанизано хиљадама дробних кандилаца, из којих у место уља блистају сјајне капљице злаћанога меда, коЈе сјаје као алем камен, „спрам кога се види вечерати“. Бадњак им је мед, који у желуцима пчелињим сагорева, па шири топлину и загрева цело друштво у кошници. Као што се ти зими сакупљаш са својима милима* и драгима у топлу собу, а нејач најбоље одеваш и склањаш, где је најтоплије, где им зима наудити не ће, тако и твоје пчеле скупљају се зими у густо клупче, чувајући у средини оне, на којима ће да остане свет младе своје. А усред среде младих, топлим бундицама одевених пчелица, чувају мајку своју, клицу живота свога матицу своју, из које ће на пролеће „кад се поље заодене цветом“ и када цела природа запоје „воскресеније твоје“, као финик да процвета друштво у кошници, а са њиме да се као кедар на Ливану умножи и пчелињак твој. Са тим жељама нека је свакоме пчелару честит Божић и срећна нова година! Ђ. К.

179