Српски пчелар

жаокама, а најмање прија то жустроме почетнику, па зато сваки пчелар гледа, да радећи око пчела прође са што мање жаока. Пчела је врло осетљива па зато и лако раздражљива животињица Њена су чула много оштрија него наша, па зато њу хоће да раздражи и оно, што ми не би ни опазили. Неугодан задах, мало бржи покрет, лупа и трзање приликом отварања кошнице, непогодно време као: јака запара, ветар, киша, па и сама паша, а често и други нама више пута непознати узроци, знају да раздраже пчелу. Када све то знамо, знаћемо се и лакше сачувати од жаока. Да се сачувамо од жаока, треба се држати ових правила: 1.) Почетник не треба да ради око пчела без дима и пчеларске капе или вела. Дим укроћава љуте пчеле, а капа или вео чува лице, па пчелар мирније и без презања ради. 2.) Будући пчелу раздражује свачи бржи покрет руке, лупа, трзање и т. д. треба кошницу отварати лагано. Добро удешене кошнице, које се лако отварају и затварају а да то пчеле и не осете, велика су олакшица за пчелара. Исто тако мирноћа и хладнокрвност пчеларова уштедеће му многу жаоку, па зато кроз пчелињак треба ићи мирно и лагано, а када се ради око кошнице, руке лагано примицати пчелама и одмицати. Покушајте приближити прст пчелама, па га нагло натраг тргнути, па ћете видети, како ће више пакосних пчела за прстом полетети. 3.) Пчела има врло оштар мирис па осети и оно што ми и не осећамо. Неугедан задах, као јаки зној човечји, коњски, пасји, кадар је целу кошницу узбунити, зато у пчелара морају руке и одело бити чисти, када хоће да ради око пчела. Људи који имају јаки зној, не треба нигда у кошуљи да улазе у пчелињак, а још мање да раде око кошница. Ја мислим да пчеле познају својега пчелара и то по мирису, оне се науче на мирис на зној онога, који око њих увек ради, а судим тако по томе, што мене када радим око својих кошница ретко ће која пчела убости или као што ми кажемо ујести, међу тим оне, који дођу да гледају,

183