Српски пчелар

треба пазити, да не притиснемо прстима пчелу и да је не стисну клинови, који из оквира вире, када оквире састављамо. Једна стиснута пчела, узбуни целу кошнину. Ако нас окупи каква пчела и почне пакосно зујати око лица и ушију, не треба млатати рукама или марамом, него навући шешир на очи, или заклонити лице рукама, па лагано ићи даље од кошница. Млатајући рукама и бегајући нигца се не ћемо одбранити од пчела, него ћемо направити од зла горе. 9.) У време појидбе не треба од 11 до 2 сахата радити око кошница, јер у то доба најрадије излећу младе матице на спаривање а младе пчеле на игру. У то доба знају пчеле бити јако пакосне. Љуте су пчеле и када туђице или зоље наваљују на кошницу, а знају готово да побесне када им какав већи непријатељ као миш, жаба, курјак (мртвачка глава) уђе у кошницу. Не треба ни да говорим, какве су када им когод сруши или несмотрен пчелар испусти кошницу! Зато радећи око кошница треба о свему водити рачуна, а што је најглавније бити пажљив. 10.) Ако пчела убоде, треба жаоку одмах извадити, а убодено место поквасити или опрати, јер пчеле када осете свој отров, раздраже се па боду баш на убодено место и около њега. Рану не треба чешати, јер нокат може да је отрује. Ко хоће може убодено место облагати хладним облозима, али никако блатом, као што неки раде, јер од блата може се рана отровати. Ако се од крви или сукрвице, која из ране изиде, ухвати на раници као мала краста, не треба је чешати, јер та краста баш чува најбоље рану, да у њу не уђе штогод шкодљиво или отровно.

П p ик a з.

Die Bibliothek đes Bienenwirtes. BeitrSge zur Naturgeschichte đer Honigbiene nach đen VortrSgen Dr. Albert Fleischmanns o. professor đer Zoologie unđ Vergleichenđen

185