Српски пчелар

II. Како пчела иде.

То је знак да пчеле медљику не могу, као што треба, да инвертују у мед и што се медљика брзо кристализује. Пчеле имају три пара жлијезда. Један је пар у горњој глави, други је пар у доњој глнви, а треки је пар у нагруднику. Ждијезде у горњој глави и нагруднику инвертују нектар у мед т. ј. инвертују тршчани шећер у грожђани и воћни шећер. Жлијезда пак у доњој глави претвара цвјетни прашак у рђу т. ј. бјеланчевину у пептону. Како цвјетни прашак пчеле садену у корпице на стражњим ногама, онда већ није више цвјетни праш.lК него рђа т. ј. већ јс уњеколико сварен т. ј. претворила се бјеланчевина у пептону, а особито још кад поред жлијезде у доњој глави. Дакле је нектар и цвјетни прашак несварена храна, а мед је и рђа сварена храна. Из свега се досад реченога види, да без пчеле нема меда.

Како пчеле иду т. ј. како пружају своје ноге кад иду? Пчеле имају шест ногу, са обје стране по три. Ноге су испод нагрудника. Нагрудник има три прстена. Испод предњега су прстена предње ноге, испод средњега су прстена средње ноге, а испод стражњега су прстена стражње ноге. Стопале предњих ногу окренуте су напријед, стопале средњих ногу окренуте су на страну, а стопале стражњих ногу окренуте су остраг. Кад пчела иде, дигне десну предњу ногу, десну стражњу ногу и средњу лијеву ногу и пружи их све напријед на предмет, на којем пчела стоји, а тијем иде и тијело напријед. За тијем одмах дигне предњу ногу лијеву, стражњу ногу лијеву и средњу ногу десну и пружи их све напријед и т. д. Види се, да се тијело пчелиње држи на три ноге. На стражњим ногама има пчела канџице, којима се држи, кад иде по рапавом предмету. Између канџица има жлијезда, из које течност помаже пчели, да може ићи по глатким и усправним предметима.

5