Српски пчелар

VI. Чуло за мирисање.

VII. Чуло за чувење.

Најразвијеније је чуло за мирисање у пчеле. Пчела на више километра осјети лину и багрену, кад цвјета. Н>еке мирисе воли, а њеки су јој несносни. Тако јсј је мирис несносан од лука, пелена, а мирис јој годи од матичњака и других мирисавих цвјетова. Не трпи зној човјечји и којем пчелару удара алкохол на уста. Пчела дакле има врло развијен орган за мирисање. А глје је орган за мирисање у пчеле? Мисли се да је орган за мирисање на пипцима. На иипцима има много рупица отворених, које сматрају за орган за мирисање. Кад дрвце умочимо у воду, па га приближимо пипцима пчели, не he пчела обрвути своје пипке дрвцету, а кад то дрвце умочимо у мед, па га приближимо пипцима пчели, она ће одмах обрнути пипке дрвцету и пружити рилце своје меду. Рој из кошнице, која смрди на мишевину, бјега из те кошнице, а да нам рој не утекне из кошнице, ми је мажемо мирисавим матичњаком. Пчела he осјетити мед, ма гдје он био. Ако је гдје у соби, она ће га кроз кључаницу осјетити и кроз кљачаницу he се провући до њега.

Да пчеле чују, да имају орган за чувење јасно је из њихова језика, из њихових гласова, које одају из себе, јасно је из титикања и квакања матица. Па гдје је онда орган за чувење? И орган је за чувење у пипцима. Има на пипцима до 20.000 рупица преко којих је превучена кожица, које ће по свој прилвци сачињавати орган за чувење. Кад дакле пчеле одају глас од себе, онда морају имати и орган за чувење, јер иначе на што им је глас, ако не чују. Пчелару су познати весели гласови пчелињи, кад се роји, тужни гласови, кад изгуби рој матицу, па како цичи, кад хоће да уједе. Кад пчели одсијечемо пипке, она није способна више ни за какви посао, а кад матицама одсијечемо пиике, тумарају по

7