Српски пчелар

тице у мале кошнице за запаћање матица. Те мале кошнице имају три мала оквира са малим друштвом и пчелар кад му треба матица, вади из њих матице. Нека се овај посао испореди са поелом, како ми радимо, како смо мало час споменулњ, онда ће се видјети ири којем се послу више траћи вријеме и који посао више корисги донаша. Треба знати да стоји и до тога племенитост матице, које су је пчеле отхраниле. И то до тога дакле стоји ко храни и по томе како храни матицу. Да ли матицу племениту храни њено племенито друштво или пчеле из неплеменитога друштва. Испоредите како Нијемци поступају при овом иослу, и како сам ја мало час казао, како поступам при овом послу, па ће вам бити ова ствар јасна. Посао је њемачки комплициран и захтијева доста времена, па опет не одговара захтијевима, да се дође до племените матице, а наш је nocao прост, једноставан и потпуно одговара захтјевима свијем да се дође до потпуно илемените матице. Посао је њемачки просто траћење времена и играчка, мјесто које би се могао озбиљнији и кориснији иосао обавити. Па онда још њеки Нијемци облагорођавају своја друштв а из онијех друштава племеннтих, којима пчеле имају дуже рилице него што имају остала друштва. Мјере пчелама рилице, траће вријеме, просто играју се. А зашто траже пчеле с дуж>м рилицом ? Зато да могу пчеле и из црвене дјетелине сабирати мед, jep у њој дубоко у чашици стоји нектар, до којега не може рилица обично пчелиња досијети. Рилица од бумбара допре до нектара црвене дјетелине. па ипак бумбари са стране цвијета пробуше рупе, кроз које лакше доспију рилицом до нектара. Па на те рупе онда и пчеле могу да сабирају нектар. Па нашто онда читава играчка Избором гледати да се дође до пчела са дужом рилицом држим да је играчка, кад су у нашим крајевима осим црвене дјетелине све биљке удешене за рилицу пчелињу. Врба, репица, багрена, еспарзет, бијели босиљак, вријесак, све су то биљке, из којих пчеле са неуморном журбом сабирају мед и које подижу радиност, вредноћу и чилост у пчели. Кад изнесеш своје кошнице на бијели босиљак, па кад је медовит, онда постану сва друштва племенита, благородна. Не зна се које је вредније од којега. Друштва се дакле најбоље облагорођавају т. ј. постају вреднија и вреднија, кад их износимо на бујну нашу. На бујној паши и матица, која је преко мјере легла, постаје умјерена. Бујна паша дакле подиже и благорођава друштва. Не траћимо дакле златно вријеме, употријебимо га на какав други користан рад, а оканимо се мјерења рилица у пчела и облагорођавања матица на онај њемачки компликован начин, којим траћимо 'узалуд златно вријеме, јер најбоље је српски пчелар погодио како се облагорођавају друштва изрекавши мудрост своју у оној реченици „на ссовини роди мед“. (Свршиће се).

Јов. Живановић.

62