Српски пчелар

да сунце удара унутра у кошницу, да саће п лем отпусти и замирише. Те кошнпце је довољно мало попрскатп водом, пре него што у њпх рој стресемо. Пит. 63 Како се стреса рој у плетару? Одг. —■ Кад се рој пусти, нрво се за неколико часака пгра у ваздуху, а затим се као велпк грозд ухвати на какву грану, дебло ограду, зпд и т. д. Првенци будући имоју стару и трому матпцу, хватају се ниже и брже се смире, а п дуже се задржавају на месту где се ухате. Другенац и уопће ројеви са младом матицом лете много више, теже се смире, а и када се смпре не задржавају се дуго особито ако су на пригревицп. Зато чим се рој смири, треба га стрести у спремљену кошницу, не чекајући да се и прследња пчела смири. Истина каткада хоће рој да и преноћп на месту где се је ухватио, али доста пута хоће за кратко време да се крене, и тада се обично тешко зауставља. Најлакше је рој стрести када. се ухватп на танку ниску гранчицу. Тада се подметне под њега спремљена кошница, гранчицу затресемо руком или куком и цео рој падне у кошницу. За тим је лагано спустимо на земљу под дрво где се је рој ухватио, пажљиво је исправпмо и заклонимо да сунце не удара у њу, јер јака врућина хоће поново да истера рој из кошнице. Вудући се више пута гдекоје пчеле враћају горе на грану са које смо пх стресли, зато треба грану неко време трестп, док пчеле не осете где пм је матица ii док се не смире. Првенце је најлакше стресати. Само нека је матица са једном шаком пчела пала у кошнпцу, сав ће рој ући сам у кошницу. С другенцем и уопће са ројевима, који пмају младе матице, већ је посао тежи. Ројеви са младпм матицама ретко имају једну матпцу него обично по неколико. Свака млада матпца има и своје пчеле, које иду за њом. Зато таки нојевн знају да напате пчелара. Мада је пчелар стресао рсцимо једну две матице у кошницу, ипак се рој не ће смирити, ако је још која матица остала изван кошнпце. У том случају мораће пчелар два три пута стресатп рој, до год се сва пчела у кошницп не смири.

73