Српски пчелар

ројева ухватило заједно. Два три роја можемо стрести увек заједно, само спрам јачег друштва треба и већа кошница. Пит. 67. Казали сте ми шта да радим и како да скида и ројеве са високих дрвета (П. 63.) али зар не могу на други који начин олакшати себи посао? Скидање ројева са високих дрвета увек је тежак и неугоцан посао особито када пчелар нема помагача. Док човек око њега кубури, пусти се већ и други рој и хвата се на исто место. Цела кубура. Више пута сам се напатио сам ројеве са виеоких дрвета. Како да се помогнем и олакгаам себи посао? Одг. И ако је ројење само по себи заиста појезија пчеларства, спремање ројева уме да буде врло прозајичан погао и да напати пчелара особито почетника више него што рој вреди. Зато су се пчелари довијали, како би себи олакшали посао. Данас имамо два поуздана и лака начина да станемо на пут природним ројевима или барем несносном витлању и neнтрању за природним ројевима. Та два начина су : вештачко ројењо и сасецање крила матицама. Ко хоће да сасвим раскрсти са природним ројевима, тај ће своје кошнице ројити вештачки, а ко воли поиродне ројеве и хоће да ужива у красоти, коју нам пружа природно ројење, али неће да се вере по високим дрветима и да суседима стресајући природне ројеве, тај ће подсећи крило матицама, Пит. 68. Ја бих вајволео сасвим стати на пут природним ројевима, јер немам времена да их чекам и чувам. Али. будући сам чуо да су природни ројеви бољи него вештачки, молим да ми кажете је ли тако и да ме боље упознате са вештачким ројењем Одг. По мојем мишљењу, вештачко ројење доноссг пчелару толико користи и олакшице, да бих вам већ одавна о томе говорио, али сам држао, да као пчелар треба да знате барем што је најнужније о природној ројидби, тим пре, што прво : знам да имате и 1 О сасецању крила говорићемо у засебном чланку.

90