Српски пчелар

јер није рад више да повећава свој пчелињак, тај he радити овако : прво ће обезмачити веколико кошница, које му се допадају да су највредније. најмирније, да нису имале срдобољу и т. д. па ће их пустити да исведу матичњаке. За тим ће обезматичити све оне у којима су матице старе 3 године, па ће свакој додати по сат са једним лепим матичљаком из оних кошница, које је раније обезматичио. Тако ће доћи нчелар не само до младих матица него и до благородније крви. Осим гругих послова, имаће и треба да има пчелар посла око истресања меда. Истресање меда је за почетника доста тежак посао. јер то је прилика када ће се најбоље огледати са пчелама. Када пчеле почну мед заклапати, треба га истресати. Разуме се да не сме пчелар сав мед истрести него један део и то прво старији мед па после и новији. Пчелама треба остављати онај мед, који се лако не у шећери. Зато пчелар мора познавати медове својега краја и места. Пролетњи мед треба пчелар да истреса, а јесењи н. пр. од старачца да оставља пчелама, тако ће пчелар доћи до зрелија меда, а пчелама ће остати мед који се дуго не ушећери. Да нам друштва не малакшу, него да јака дочекају јесењу пашу, морамо их одржати у снази, а одржаћемо их изједначивањем и ако је потребно спекулативним прихрањивањем. Медом се подижу јакадруштва, а само јака друштва доносе нам мед. Од слабица ћемо се и на доброј пашн набрати слабо меда.

Ђ. Коларовић.

Спремајмо се за изложбу.

Ко је био на пчеларским изложбама у Австрији и Немачкој и видео како се све може мед у кући употребити, тај се мора дивити, а нарочито вештини, ко« јом праве разне медене колаче. Ми смо у том погледу далеко за њима. Код нас се у ширим слојевима зна за гурабије (папренаке) и мало шта да не. Ако која домаћица и зна какове колаче, то је тајна и казује се само најближим својим. У I, брвју „Српскога Пчелара 14 од 1907. Казао је г. професор Јован Живановић како се у његовој кући праве две врсте медених колача и ко на тај начин прави добро ће му уЈзек испасти за руком.

85