Српски пчелар

Пабирци.*

Предсједник српскога привреднога друштва Привредника Исидор Добровић из Дарувара прилаже сваке годпне том друштву 2.000 круна, а сад је још поклонио 20.000 круна а уплаћпваће и даље по 2.000 круна годишње. Нека га Бог поживп! Нове српске земљорадничке задруге основане су и од суда потврђене у Темеш-Моноштру (Тамишка жупанпја) и у Старчеву (Торонталска жупанија). Вуковарско пчеларско друштво у Вуковару сваке године изашље по двојицу у облпжња мјеста да предају о пчеларству. Тако су и ове године држали 10 га предаваша пз пчеларства у мају и јунију г. учитељи Фрањо Штигелмајер, Дане Узелац и управитељ реалке у Вуковару г. Евген Каменар на опће задовољство. V Америци има пчелара, који се баве само матица. Тако њеки пчелар преко 25 година тргује матицама и ујулпју мјесецу прода преко хпљаду матица, за које добије преко осам стотина долара. Сунцокрет. Н>еки њемачки пчелар пише да је сунцокрет добра биљка за пчеле, а ја сам двије три године сијао силесију сунцокрета по винограду, па рпјетко се могла видјетп по која пчела на цвијету сунцокрета, мада се сијале медене капљице на њему. Ја сам искусио, да пчеле не воле медени сок у сунцокрету. Али тај пчелар препоручује како је добро употребљавати супцокрет за кад. Он осуши стабло од сунцокрета, па пзвадп срце пз њега и тијем кади пчеле. Препоручује то као врло практпчан материјал за кађење п нешкодљив за пчеле. Кад пчела пусти жаоку својем пчелару, онда пчелар треба, да је убије, јер она не може дуго живјетп, него ће се само мучити и у мукама умрпјети. Ако се у своју кошнпцу поврати, пчела ће је избацити напоље из кошнице, јер не трпе богаље и болесне, неподобне за рад. А више пута бива. да кад се таква пчела поврати у своју кошницу, пчеле се тако узрујају, да пчелару није могуће радити око таке кошнице, ако је случајно почео какву операцију баш са таквом кошницом. Све нас гони, да сваку пчелу, која пусти жаоку, одмах убијемо. А особито треба да нас на то нагони, да таку пчелу ослободимо страшних мука, од којих је мсже само ослободитн смрт. A У Белгији су још г. 1790. лечили пчелињу кугу тако, што су све пчеле из болесне кошнице стресли у сасвпм чисту празпу кошиицу, а стару су кошницу заједно са саћем спалили. *) Под анаком сабира пабирке уредник „Српскога пчелара", а под внаком Л Ђорђе Коларовић.

127