Српски пчелар

да је њекаки чамац направио, на којем се могло возити једрпма и веслима. Година 1865. знаменита је, јер је те годпне показао своју пстресаљку на скупштини њемачких и австријских пчелара у Брну. То је бпло 13. септембра 1865. године. Без те пстресаљке не врпједи много ни ђерзонова кошница. Праву вриједност добила је ђерзонка, кад је Хрушка изумио своју пстресаљку. За ту истресаљку добио је на споменутој скупштинп Хрушка прву награду од 6 златнпх дуката. Моравска пчеларска задруга, највећа онда у цијелом свпјету изабрала га је за почаснога члана. Послије се Хрушка појављивао и на другим доцнијим скупштинама њемачких п австроугарских пчелара. Тако је био 1869. у Нирнбергу, гдје је говорпо „Како се може додати туђа матица једном друштву пчелпњем без опасности? 11 Био је на скупштини и у Дармштату и Салцбургу. Хрушка је дакле био и практичан пчелар и својом истресаљком постао је он најзнаменитијп и најзаслужнији пчелар цпјелога свпјета.

Продајем иепод црнр ■ ■ 25 ЖИВАНОВИЋЕВИХ ■ Н ■ ■ КОШНИЦА Ц В дупло постављених са 18 оквира и јаким друштвом, надаље s 8 ИСТРЕСАЉКУ и 8 СПРАВУ g; ■ за ПРАВЉЕЊЕ САЋА S јер ми други послови не допуштају бавити се пчеларством. Ко жели нека се обрати на МИЛИВОЈА БОЈАНИЋА, трговца у Броду на Сави.

192

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСНОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Влаеник и издавалац Српека Пчеларека задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије. 245. 1908.