Српски пчелар
ларима бити жао, ако пх и не купе, јер могу бити и без њих, а иапошљетку им и не требају. Да се одбију тубиие веки препоручују да се поспу брапшои сједала од кошница наиаднутих. Туђице при улазу у туђе кошнице напуне се брашном, те се онда морају да чисте и то их онда одврати од даљих нападаја у туђе кошнице. Други опет препоручују против туђица цвијет од зове помијешати са сирћетом, па тијем попрскати туђице, кад улазе у туђу кошнипу, на које је сједало метнуо пчелар мокру крпу, коју је такође попрскао сирћетом помијешаним са зовом. Ово је туђицама тако отвратно, да се одмах окане од даљега нападања. Михелаци на клиници у Пизи даје њеко новс оредство Formagnol против слабости срчане и водене болести особито у бубрезима и уопће против слабости, која наступи послије тешких болести. То је ново средство натрон са мравињом киселином. Др. Бриних препоручује да се мјесто тога новога средства употребљава мед, којм има такође мравиње киселине, само би требао пацијенат да потроши сваки дан по једну фунту меда. Нема сумње да мед подиже снагу пацијенту послије тешких болести. Нове српске Земл>орадничке задруге основане и од суда потврђене у Крбавици (Личкокрбавска жупанија) и у Баноштру (Сријемска жупанија). С. Ж. Нзврсно средство за испуцане руке јесте, кад се у једну литру воде једна велика кашика меда помеша и тиме руке натру. Дејство је још боље, кад се у ову мешавину исто толика кашика глицерина дода. Кад се том течношћу руке натру изванредно кожа буде нежна. 0. Ж. Најбоље средство од убода пчелињега јесте со са шпиритусом за горење. Узме се међу прстима мало соли, покваси се шппритусом, па се уједено место трља тиме. Оток никад не наступа. нп онда, кад је жаока погодила и осетљивије место око очију и на лицу.
16
За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рунописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Влаеник и издавалац Српска Пчеларска задруга у Руми. Штампа Сриске Манастирске Штампарије. 377. 1909.