Српски пчелар

медом cahe и у малим и средњим кошницама, а шта мора бити тек у великим корницама где је саће као капија! Па још г. Мрш. хоће да је „са малим кошницама скопчано прихрањивање пчела!“ Та у рђивим годинама, велике кошнице нужније је прихрањивати, него средње и мале. Мишљење г. Мрш. вредило би још нептто, када би велике кошнице са јаким наредима и пуне меда, ницале из земље као печурке. Али када пођемо од почетка па запитамо г. Мрш. како ће сељак напунити ону грдосију од кошнице, својим рецимо нормалним појевима из плетара, и како ће друштва, ма била како му драго јака, изградити грдно саће у Мрш. кошници и напунити га медом, ако не буде паше? На то питање г. Мрш. није помишљао, па не верујем, ни да би знао одговорити. Лако је г. Мрш. рећи: ко има велике и јаке кошнице. пуне меда тај не ће морати своје своје кошнице прихрањивати. Али је питање, како ћемо у рђавој години доћи до јаких и пуних кошница, без прихрањивања? Осим тога, када се спек. прихвањује, не пита се имају ли кошвице меда или немају. Свршиће се.

Ђ. Кола ро вић.

Из Крањске.

Нигдје у свијету није пчеларство достигло таку економску важност као код нас, и не само стога, шго ми имамо највреднију, најплоднију и најмирнију расу пчелињу, него и ciora што је наша пчела стекла због својих својстава светскога гласа, и што се већ вишс од педесет година разашиље на све четири стране свијета. Нажалост код нас су биле такове прилике, да се трговина није могла подићи, јер су ви пе гатете доносиле гласу наше пчеле него користи. Да би се трговина окранула у прави колосијек и да би се нашој пчели у иностранству глас подигао, који јој припада по изврсним својствима њезиним, основало се потнисано друштво утјецајем пчеларске централне задруге, које ће, осим што ће продавати нчеле, куповати и продавати пчелиње производе и за своје чланове израђивати пчеларске справе. Потписано је друштво купило у пчеларском свијету познати угледни пчелињак и трговину пчеларску Фирме Антон Жнидершић у Илирском Фајстрицу. Овај је пчелињак у сваком погледу угледан, а то нам свједочи, што је на њему споменута централна Задруга сваке године држала курзове. Пнтписано he друштво раширити подузеће и корист дијелити међу својим члановима.