Српски пчелар

израђених, које преко зиме помру. Будући је магица душа у кошници то морамо оеобиту бригу посветити матици и пазити, да нам у кошницама буду увек добре младе матице. Старију матицу од три године, на ма како добра била изменити треба. Најбоље је сваке друге године матице изменити, и то у време ројидбе од прилике до конца јунија месеца. 2. јако друштво, јаки народи. То већ изилази из оног, да у кошницама треба да су младе матице. Слабо друштво не може држати тако топлоту у кошници као јако друштво. Слабо друштво преко зиме троши више меда, да би одржало топлоту, а то неје добро ни за џеп пчеларев, јер губи у меду, а неје добро ни за пчеле, јер пчеле више једу да одрже топлоту, па ако не буде лепих дана да се ишчисте, то пчеле добију срдобољу. Слабо друштво ;ако и издржи зиму још слабије изиђе из зиме те пролетњу пашу не може да уаотреби на корист пчелару, него се на тој паши тек опорави. У слабом друштву матица слабо и леже, јер и она леже тек толико колико пчеле могу покрити. А шта може слабо друштво покрити? Од слабог друштва уопће нема користи, оно задаје посла пчелару и најпосле постане уточиште метиљу. Слаба друштва треба у јесен спојити, па и у само пролеће боље је то чинити него их оставити да пропадну. Будући је спекулативно прихрањивање темељ рацијоналног пчеларства, то пчелар не би смео ни да има слабих кошница, али кака се спекулативно прихрањивање неје одомаћило код нас, то је лек за слабице, да их спојимо и начинимо јакима, јер само јака друштва добро презиме. 3. добар мед и довољно меда. Пчеле најбоље презиме на меду, који се не кристалише брзо (ушећери), а такови су медови: багреновац, липовац и босиљковац Пчелар мора знати какви су медови у његову крају па за зиму оставити пчелама таковог меда, који се не ушећери, јер на таковом меду пчеле добро презиме. Ако се пчеле оставе на меду, који се брзо ушећери, као н. пр. рани пролетњи мед, то га пчеле не могу зими да употребе, јер им треба воде да такови мед

24