Српски пчелар

боловао несам, то ништа особито несам принисивао оном гребању у грлу и тешком гутању. 12. декембра изгубих глас и тада дозовем лекара, који ме прегледи, констатује катар у грлу, наредп ми како да се владам и препише мп лек За пет дава неје ми боље бпло. Те јесени поручио сам врсну књигу „Српски Пчелар" од Јована Живановића, те како несам смео из собе изилазити, са особитпм уживањем читао сам ту књигу, и нађем у њој, да је мед лековит. Одмах ми севне мисао, да лековитост меда на своме болноме грлу опробам, и почех од 17. декембра овако лечити се: преко ноћ хладне облоге око врата; ујутру чим устанем узмем једну кавену кашику меда; доручак 2 dcl. млека, у млеко 1 dcl. обичног руског чаја и то добро медом засладим па к томе удробим пржена хлеба. За вечеру то исто узимао сам. И о Божићу већ сам без бриге певао „Рождество твоје.“ Кад сам причао лекару чим сам се лечио, он радоснорече: „то је правп балсам, то можете увек употребити". Ја тврдпм, да је овде главну улогу одиграо мед пја му приписујем особиту лековитост. Примећавам, да се онаки доручак може употребити и када несмо болесни, јер нема на свету те кафе, која ће заменити млеко чајем и заслађено медом. Пробајте не ће шкодпти. Ово своје искуство саопштавам тек да се зна а, дај Боже, злу не требало. С. Ж. У једним пчеларским немачким новинама описује уреднпк како се прави пиће, које је особито добро, да га пију они, којима желудац слабо вари и који пате од катара у желуцу. То се пиће прави овако: Успи у винску боцу 2 /з кухана млијека млака додај двпје кашике меда и на лијевак допуни боцу минералном водом, која има угљене киселине. Запуши боцу запушачеи и промути добро течност, да се мед раствори и све једно с другим споји. То се ппће може одмах пити и особпто прија желуцу. Та је течмост пријатна и за здравље. Нове орпске земљорадничке задруге основане и од суда потврђне у Сриској Нвузини (Торонталска жупанија) и Грабовцима (Сријемска жупанија)

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраЂати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Влаеник и издавалац Српека Пчеларска задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије. 226. 1909