Српски пчелар

следице, да смо ми досада на погрешном путу били? Несу ли то протести, који гласно казују, да смо радили како нс треба. Ето ти, драги мој, тешке наше садашњости! Па зар да се не ухватимо онда сви у једно заједничко коло из кога би се рада развио нов процват у народу уопће? Или ћемо зар и даље у својим рођеним грудима крвити бритке јатагане и дотле пустити, да се на том нашем братском разбојишту баве орлушине црне, хранећи се нашим соковима, копајући очи наше? Дванаести је час већ откуцнуо на и ми треба да прегнемо за чиме емо. Побринимо се за онај запуштени део народа нашег, нобринимо се за онај занушгени део тог „хранитеља друштва* ua ако мора баш да сиротује не мора да гладује. Ја сам ти, пријатељу драги, рекао, да је њива запарложена ужасно, па ту сад има доита сваки поља, да стиче себи славе и хвале. Ако смо у прошлости грешили, ако смо пропустили оно што је главно, то бар ова бедна наша садашњост опомиње нас, да запуштени наш народ поведемо другим правцем спасоносној мети. Не дајмо да се на нас могу применити оне тешке речи Спаситељеве: „Жатка сувш ннога, д*кллгелеи ЖЈ /ИолитесА eyso ГогподинЗ жатвш дл изкедегх нл жатвB сксм.“ (Мат 8. 37. 38). Последњи је час већ откуцнуо па се и ми треба да тргнемо и да оном „хранитељу друштва" помогнемо у борби живота. Живот је борба а борба рад, без борбе нема победе. И кад нам се после те борбе укажу лепши дани ~тада he нас Господ утешити, као кад кога Јтеши мати његова. Обрадоваће се срца наша и кости наше нодмладиће се као трава и знаћо се рука Господња на слугама његовим" (Исаија 66. 13. 14.). „Тада ће Јерусалим бити свет и туђинци не ће више ићи по њему. И тада he горе капати слатким вином и хумови ће се топити од млека“ (Јоим 3. 17.). Ја сам ти, драги пријатељу, изнео у овом писму текједну и то најглавнију корист од нчеларења, изнео сам ти, да ичеларећи помажемо биљу а нарочито нашем воћу јер се преко пчела оплођавају и бољи род носе. Осим тога пчеларећи добивамо ројеве, меда и воска, па то или посебно или укупно узевши, доноси нам материјалне користи. Тиме ми себи олакшавамо животну борбу. А где је тек морална корист и оно рајско задовољство ко се пчеларством бави? И морална и материјална помоћ врло је нужна раду нашем. Драги мој! Кад то све схватиш и кад о томе добро размислеш, онда ти се и само каже, да може сваки већ овде на земљи створити себи парче раја. Лепа баштица и неколико кошница па ето ти раја на земљи. И кад то знадеш, ја сам уверен, да ћу у оној твојој дивној башти једаог дааа угле-