Српски пчелар

има више и екскремената, јер од рђе остаје много екскремената у цревима нчеле. Зими када нема легла у кошницама не једу пчеле рђу него живе о меду. Будући је мед храна која готово сва прелази у крв и тело пчелиње и која ствара топлину, то од меда остаје врло мало екскремената у цревима пчела, Када уз то знамо, да пчеле зими и меда врло мало троше, разумећемо зашто се у цревима пчела преко зиме врло мало екскремената накупи. Што је мед бољи, што пчеле више мирују, тим мање меда троше а тиме се накупи и мање екскремената у цревима пчелиним, и зато пчеле могу да врло дуго не излећу да се ишчисте. Има примера, да пчеле нису по 150—160 дана излетеле да се ишчисте, па су опет дочекале живе и здраве пролеће. Дакле, пчеле које имају у коопници добар мед и које ништа не узнемирује, немају нужде да зими излећу, и не треба да излећу, јер сваки зимњи излет стаје живота многу пчелу. Зато пчелар не треба своје пчеле вештачким начином да нагони и изазива на лет. Које кошнице преко зиме ни за топлих дана не излећу, а лето им није искаљано мрким мрљама, нити има у кошиици мртвих надувених пчела, знак је да су те кошнице у пуном реду и да немају нужде да излећу. Силом терати пчеле зими на излет. значи гонити их у пропаст. Пгш. 99. Зашто неке кошнице лепо изиду из зиме, а неке тако малакшу народом, да би и пропале, када их не би сцојио или појачавањем подигао на снагу ? Зашто је то, кад су све узимљене на истом меду и зимовале у једнаким кошницама и на истом пчелињаку? Одг. На ово питање није лако одговорити. Пчелари се не слажу у томе, шта је узрок малаксавању друштава преко зиме и у пролеће. Има крајева где то малаксавање опустоши многе кошнице и преполови пчелињаке већма него срдобоља и вртоглавица. Зато што пчелари не могу да нађу права узрока нестајању пчела у кошницама, неки мисле да ће и то бити некаква пчелиња болест, којој још не може да се уђе у траг. Што неке кошнице имају мање а неке више мртвих

87