Српски пчелар

так концем године у готовоји 1079'53 круне у благајници, онда је могла прорачун прекорачити, те моли славну скупшгину, да овај извештај на знање узети и раерешницу јој дати изволи. Из седнице управнога одбора „Српске Пчелареке Задруге“ држане у Рума 1. априла 1909. године. Тајник: Председник: Марко Шаула с, р. Богдан Новаковић с. р.

На конгресу хрв. и срп. пчелара (30. августа у Руми) предаваће ови:

1. Јован Живановић пз Карловаца: Како стојимо данас са партеногснезом у пчела ? 2. Ђорђе Коларовић из Вел. Радинаца: Зашто су у нае нчелињаци често мадовјеки и зашго нам не доноси користи, к >ју би наи могло донијети. 3. Марко IПаула из Руме : 0 запаћању матица. 4. Квирин Броз из Загреба: Пчеларство у Приморском Красу бивше војне Крајине, 5. Бла« гоје Милановић из Градишта у Србији : Истресивање (врцање) меда. 6. Милан Мартиновић из Бос. Круне: 0 важности пчеларства од његова почетка до данашњега доба с обзиром на ље ковигост пчелињих производа. 7. Мато Вохалски из БабскеНовака: Која средства стоје пчелару на располагање, да получи бољи успјех у пчеларству ?

Пабирци.

= 0д сасвијем црнога саћа као угаљ хоће и мед да добије црну боју. Старо саће треба испрати салицилном киселаном прије него га мегнемо пчелама у кошницу. Плесниво саће може се опрати водом, али онда не треба га метати у плодиште, јер је прањем изланила из њега мравиња киселина, која служи за десинФекцзју, а може ее употријебити у медишту. Сваки оквир са саћем треба сваке године употријебиги у кошници, јер кад се више година не употријеби, излапи из њега мравиња киселина и тако онда саће пчеле нерадо примају. Тако саће прије него се метне у кошницу треба га опрати водом помијешаном са 5%' мравињом киселином. У Бијелој (пожешка жупанија) оспована је и од суда потврђена нова ерпска земљорадничка задруга. Тако исто и у (Купирову/ (Лачкокрбав зка жунан ija) и у манастиру Беженову (сријемека жупанија).

127