Српски пчелар

друге бубе прогризу са стране, па нчеле могу кроз те рупице нектар да дохвате. 2.) Када је детелина необично јако медовита, па нектара у чашицама има толико, да га пчела својом рилицом може дохватити. 3 ) Опажено је, да пчела радије облећу детелину, када је једанпут двапут већ кошена, него када први пут цвета, јер други и трећи цвет је увек ситнији него први, иа су му и чашице плиће. 4.) Оиазили су, да у сушним тодинама пчеле више падају на црв. детељину него у кишовитим, а мисле зато, што је у сушним годинама детелина кржљавија па даклем и цветови мањи и плићи, него када је година кишовита. 5.) Неки пчелари говоре, да и до земље стоји, хоће ли ичеле на детелину вадати или не. По њихову мишљењу пчеле већма облећу и падају на детелину на мршавој земљи, него на јако пађубревој, зато што су ва мршавој земљи цветови мањи, а ва јакој земљи буде детељина бујна, а цветови велвки и предубоки. Биће да је то исто узрок, а пе као што неки пчелари иишу, да цвет није медовит на земљи, која се ђубри вештачким ђубретом. Даклем, као што видимо. пчеле каткад падају на црв. детелину, а каткад не Да ли са тих узрока, које смо мало час навели или можда и других засада још непознатих, ко ће то да зна. Пчеларима особито американским.где се много сеје детелине, увек је било замука, што од црв. детелине пчеле више немају користи него што имају, па зато су пре више година озбиљно почели говорити, писати па и радити на томе, како би се извеле и однеговале пчеле са дужим рилицама, како би могле нектар у црв. детелини дохватити. Истина рацијовални економи и баштовани могу вештачким одбирањем да изведу и однегују нове генерације било животиња било биљака, са неким новим својствима, а до тога се долази код животињ«, спаривањем оних животиња, у којих су она својства наЈвећма раз вијена, која би желели да има њихов подмлацак. Даклем, и пчелари држећи се тога правила, ако би хтели да дођу до пчела са дужим рилицама, морали би снаривати ма-

117