Српски пчелар

Из теорије и праксе.

(Да ли младе или маторе пчеле стварају млеч ? (свршетак).

Природа се дакле побринула па је пчели осгавила органе, којих улога изгледа да је престала; оставила је кржљав орган, да се њиме донекле послужити можј, а све је то учинила ради опстанка самог друштва, учинила је то ради човека, који ће судити по знацима, да је скоро крај и пропаст близу, па да се умеша и спасава и да има користи, јер баш све на свету и створено је ради његове користи, створено је све на ч*клов I ккшлl2. Па кад човек види, да само маторе цчеле хране легло, да дакле стварају млеч и да га могу стварати, то је гласна опомена човеку: иази човече, ово је још последње што ти ове пчеле раде за одржање друшгва зато пази добро, јер пропаст може сваког часа наступити, јер овде не ради потпуно способан орган, него ради орган, који ,је већ имао друду улогу, и кад ради са кржљавим органом пропаст неје далеко. Славни и најславнији пчелари, расправљајући по нека питања из теорије и праксе пчеларске, често су падали у цогрешке. Замислиге само шга се све не.је писало кад је славни Ђерзон изнео партеногенезу на свет? Па и сам Ђерзон, тај најславнији ичелар свију времена и векова, до конца свога држао је своје летвице за практичније од оквира Берлепшевих, а цео свет зна, да у гоме неје имао право. Грешили су и други знатни и мање знатни и незнатни пчелари. Но то тако мора бити. Исгина лежи закопана и човек трагајући за истином немилостиво руши и обара све шго му на пугу томе стоји. Али ипак из тих развалина и на тим развалинама засијаће једном истина у правој и потпуној светлости. До тога да дођемо треба још много труда и зноја. Па сад је ли чудо, ако сам ја, неук и невешт и никакав, погрешио и спотакао се? Ако је тога било у овоме шго нанред рекох, ја сам имао пред очима ону величансгвену девизу: Нека буде светлости. Зато исправљајте и опраштајте неуком и невешгом мени и никаквом, који и унаточ томе, што и маторе пчеле могу стварати донекле млеч, препоручује, да ипак моји драги

140