Српски пчелар

приближио, те видећи како он без каие ради, завирим први пут у животу у кошницу. То је била велика одважност од мсне, али у тај час заволео сам и пчелу". (в. Сриски Пчелар од Јована Живановића стр, 29о). Красноречиви је Порфирије одржао победу својим примамљивим говором и осладио је пчелу проФ. Јов. Живановићу и био му први учитељ пчеларски. Што данас имамо пчелара Живановића иде заслуга и овог незнаног српског пчелара. Име Порфирија Николића треба данас да се спомене са пијететом и мислим, да не ћу ногрешити ако овде изнесем неколике успомене. ПорФирије Николић, или како су га звали Поја, био је шумар у тзв. ади карловачкој преко Дунава на бачкој страни. Кућа му је била у доњем крају идући Банстолу с леве стране испред биртије „код Краљевића Марка м . Око осамдесетих година прошлог века беше то човек од својих шесдесет и више година, али још држећи. Умро је некако у деветом деценију прошлог века и мислим. да га је до хладног гроба испратила карловачка гимназијска омладина. Деце није имао. Двапут се женио и друга му жена беше ДаФина рођ. Романић можда и сада још жива*), јер је много млађа од Паје била. ПорФирије бавио се је и пчеларством и пчеларио је с плетарама. Мора да је имао доста прихода од пчеларства јер је имао прилично кошница и увек је био што кажу код новаца. Пчелињак му је био чело куће Испод куће беше подрум и када се хтело ићи у њега, морало се проћи кроз пчелињак. С једне и друге стране до улаза биле су поређане кошнице. Ред и чистоћа била је свуда не само по пчелињаку него и по целом дворишту. Као шумар имао је за превоз један мали лаки чун (шиља). Кад је велика вода онда би свој чуи дотеривао до испод своје куће и ту би га залокотио. Кад је мала вода онд,а би тамо код воденичарских чамаца залокотио свој чун и с веслом и пушком долазио би кући. Прво је одлазио у пчелињак да га види и обиђе. ПорФирије је био тачан, уредан и врло оштар човек. Кад би се ми деца купали за време велике воде испод његове куће па кад би му чун упрскали и укаљали, то би нас снашло триста чуда, ако нас затекне на купању. Сећам се да смо као деца били у време ројидбе помагачи. Поја је бивао у ади а рој се пусти, а жена позове нас двојицу тројицу, да јој се на невољи нађемо. Један је држао неки покровац, да га простре под дрво где ће поставити стресени рој, други је држао опет неки други покровац, да се кошница покрије, а трећи би помагао да се стресе рој у кошницу. Било *, Умрла је прије шест година. Уред.

142