Српски пчелар

пчеЈЈари са Ханемановом решетком. Набави Ханеманове решетке и када је ударила иајбујнија паша метне их у кошнице, незнајући. да је његов сусед међутим Ханеманове решетке из кошница повадио, јер је толико пута читао чланке г. проф. Ј. Жинановића, да у време слабе и бујне паше Ханеманова решетка нема места у кошници. Када се почео мед истресати, онај ичелар који у време бујне паше, није имао решетке у кошницама. добио је два пута више меда него овај који је имао решетке. Онај пчелар био је задовољан и хвалио се, а овај је тресвуо Ханеманову решетку о земљу говорећи: он има меда метао у кошнице решетке или не, а ја немам ни кад мећем ни кад не мећем решетке. Бадава, баш немам среће у пчеларењу. Међу тим, иије крива ни решетка ни његова срећа, него је био крив сам, што није читао као његов сусед, шта је о ханемановој решеци писано, иа је није знао уиотребити. Криво је дакле било његово незнање. 7. Два су пчелара пренели своје кошнице на липу. Један од њих послужио се т. зв. дијаманатским правилом, па је своје кошнице обезматичио да би добио што више меда. Други пчелар није безматичио. Липа је обојицу преварила. Није била медовита, па су се обојици слабо набрали меда. Липа је прешла, али је стигао старачац, који је те године био необично медовит. Онога пчелара, који није своје кошнице безматичио, била су друштва у најбољој снази, а онога другога пчелара слабе преслабе, јер није ни половина кошница стекла оплођену матицу. Неке су имале младе неоплођене матице, неке тек матичњаке, а многе су биле прави безмаци. Да така друштва нису могла ни близу нарадити онолико колико она јака, разуме се. Онај пчелар који није безматичењем своје кошнице ослабио, добио је те године (1903) од 42 американке преко 12 мц. лепога меда од старачца. А онај, који је бе.зматичио. добио је од 30 американки око 3 мц. Као што се види, за једнога је јесења паша године 1903. била добра, а други се тужио да је слаба. У ствари пак, паша је била добра, али су кошнице овога биле малаксале, јер су за дуго биле безмаци. Ето како и дијаманатско иравило може да осакати пчелара. 8. Томе сличан је и овај пример. Прошле године 1906. за 6 недеља када је цветао старачац истресао сам мед 5 пута, а други пчелар чије су кошнице биле на истој паши, истресао је мед за исто време само двапута или трипута. Једнога дана дошао је он на мој пчелињак, па гледајући како моје пчеле као рој излећу и долећу, рече: „како не ћете ви сваки час истресати мед, кад су ваше пчеле вредније од мојих. Гле, ваше све загушују лето, а моје ленштинс кадгод тек која зврцне у лето“. Ја сам знао да моје пчеле нису вредније од његових, а знао сам и где боли његове кошнице, па га запитам, колико има у његовим кошницама оквира? А он чисто хвалећи се

135