Српски пчелар

О узимљавању пчела.

(Наставак, види 5. број „Српског пчелара“.

X. Фрајденштајн, уредник пчеларских новина говори о узимњавању пчела у својој књизи о нчеларству ово: 1.) Истреси мед сасвијем из свијех оквира. 2.) Прихрањуј пчеле шећером, док не напуне и пошљедњи оквир. 3.) Утопли кошнице маховином са свијех страна. 4.) Не узимљавај ројчад. 5.) Остави онолико оквира, колико могу пчеле покрити и колики простор могу пчеле загријати. 6.) Лето мора бити доље на патосу. Алојз Алфонзус у својем великом „Пчелару 44 говори о утоиљавању кошница ово: „Медиште се испразни сасвијем, па се на даску од медишта метне вате, а на вату до три прста наслаганога папира, а између прозора и плодишта метне се такође вате, а на вату асуру. Ј. Вицгал у друштву са В. Фелгентрајом написао је велики илустровани Пчелар, у којем пише о узимљавању овако: Ако вријеме допушта треба узимљавање предузети септембра мјесеца или почетком При узимљавању треба пазити иа ово: 1.) Ако је вријеме хладно, не треба кошнице отварати, јер искуство нас учи, да вађење оквира шкоди пчелама и пчеле боље презиме, кад се у оквире ништа не дира. 2.) Ако је простор за презимљење пчела врло велик, треба извадити њеколико оквира и оставити их за прољеће. Многи савјетују, да се сви оквлри оставе у кошници, јер велики простор не шкоди ништа. 3.) Мед у саћу најбоља је храна пчелама за зиму. 4,) Мјесто, гдје ће пчеле презимити, мора бити удесно за пчеле. јер оне не смију на поклопљеном меду сједјети. 5.) Лета треба сузити и дашчице на њих понамјештати, да сунчани зраци не ударају у њих, а итице да не могу кљуцати у њих. 6.) Да би пчеле у суху биле и мирне биле, треба медишге испунити или сијеиом или сламом или сјечком или хартијом, а најбоље је маховином и то њоме испунити јастуке, које ћемо понам.јештати у медишта. Он вели да је добро узимљење ремек дјело рацијоналнога пчелара Едуард Бершранд француски пчелар у Швајцарској, има у Женеви пчелињак и још на три друга мјеста. Издавао

156