Српски пчелар

Живановића. г. Евгена Каменара, г. проту Марка Шаулу, видесмо даље одличног пчеларског писца г. Ђоку Коларовића, и друге иама непознате личности, које истина упознасмо али им имена не упамтисмо. Кад смо ступили у изложбу мени у први мах стадоше очи ! Откуда да сад почнем да разгледам? Ја сам хтео у једанпут све да видим, али бадава кад су човечје очи малене 5 те почесмо од групе до групе ићи и разгледати. Ко је хтео да види шта је пчеларство, тај је могао све то сад видети. Било je ту свега што у струку пчеларску спада, н. пр. разних пчеларских справа и прибора, пчелињих продуката меда и воска, медоносно биље, пчеларска литература, слике знаменитих пчелара, продукти од меда и воска и др. Свака поједина група привлачила је посетиоца и свака група беше особито угодна за око. Ову изложбу требало је видети, па би онда имали ираву слику, јер ономе, који то неје видео, не ће ни сви могући описи представити ствар у истини. И ко да опиеује хиљаде предмета?! То нити је могуће учинити, нити се то ради, него се износе само утисци, како је изложба у целости или по групама на вас утицала. Ма колико пута ишли од групе до групе, увек сте имали нешто ново да вас занима. И кад смо се сити нагледали и науживали изиђемо у школско двориште, где су смештене кошнице разног система са живим пчелама. Ирво вам упадају у очи две кошнице за посматрање, око којих се налази увек ионајвише света, који кроз стакло хоће да види. како пчеле раде и како живе. За овим двема ређају се даље друге кошнице у особито лепом распореду. Упада вам у очи с десне стране красан изложак пернаментан пчелињак С. Бошковића из Гргуреваца. То је као неки вагон са кошницама и с тиме се иде од паше до паше. Мало даље видимо поред разних американки дивну кошницу у облику цркве Раванице у Србији, коју је изложио Јов. Живановић, после цркву кошницу Марка Шауле и још друге врсте и простих плетара и американки. Такођер морају вам упасти у очи две грдне дубенице, које је изложио намесник јазачки о. Милутин Стојадиновић. Једна је крушково стабло а друга храстово стабло. 0. Милутин заслужује похвалу за ове излошке, јер дубенице су реткс данас, те је дао тим прилике многима, да су видели оно што никад несу видели. Завршетак овог одељења изложбе чини један павиљон изложак

190