Српски пчелар

CРПСКИ ПЧЕЛАР

ИЛУСТРОВАН ОРГАН „СРПСКЕ ПЧЕЛАРСКЕ ЗАДРУГЕ”

Бр. 1.

Излази месечно једанпут.

УРЕДНИК Јован Живановић

У Ср. Карловцима, I. јануара године 1911.

22/78

Година XV.

Пчеларски календар. (Јануар.)

На пчелињаку у овом месецу нема пчелар посла. Пчеле су се сабиле између оквира и уклупчане проводе зиму. Што је зима јача клупче бива мање т. ј. пчеле се боље сабију у клупче, а што је зима блажија и клупче бпва веће т. ј. пчеле се мање у клупче сабију, клупче се растеже. Само уклупчане пчеле могу зиму издржати, јер само у клупчету могу произвести топлоту, да се одупру и најјачој зими. Пчеле троше сад мало хране. Сад је наступио зимски одмор, сад је живот пчелињи сведен на најнижи степен. Тако исто и вегетација је на најнижем степену, управо вегетације и нема у овом месецу. Пчела је од природе привезана за биљку, за вегетацију, и што је вегетација бујнија, тим је и живот ичелињи бујнији. Пчеле дакле проводе зиму у стању, које једва показује, да су пчеле живе. Пчелама је сад најпотребнији мир. Пчелар мора пазити, да одржи своје пчеле у миру. То је главно и то је ремек дело за пчелара, који може рећи, да је сачувао евоје пчеле од узнемиравања. Свако узнемиравање повлачи за собом мање или веће штете. Узнемирене пчеле оставе своје клупче и

Чланови оснивачи „Српске пчеларске задруге у Руми“ плаћају једанпут за увек 50 круна, а редовни чланови I. реда 6 круна годишње; добивају једни и други лист бесплатно, а чланарину нека шаљу: „Управи српске пчеларске задруге у Руми“. Који нису чланови задруге а желе имати лист плаћају 6 Круна претплате.