Српски пчелар
писац чланка употребљава мјесто пчела туђица, која је ријеч чиста српсконародна и одговара по значењу својем тачно оно, што се њом хоће да каже. Не допушта нам простор листа, да још коју о овоме кажемо. Али не можемо пропустити, а да не споменемо једну биље шку у тој књизи, која гласи; „Партеногенеза не постоји? Ми бисмо вољели, да нијесмо пашли ову биљешку, у овом календару, јер је „учење о партеногенези“ Кукука (а не Кискиска) из ваздуха црпено, а није на испитивањима основано. Најновијим је испитивањима баш наново партеногенеза потврђена и у науку унесена. Ми овај календар који је богат садржајем преноручујемо свијем нашим економима.
Пабирци.
У чешком пчеларсксм листу Moravska Včela у броју 1, има кратак извјештај о главној скупштини „Српске Ичеларске Задруте“, која је држана у Кленку и о парастосу, који је даван ту Авраму Максимовићу о стогодишњици његове књиге „11челар“. Све је ово пропратио брат Чех са највећим симпатијама прем i српским пчеларима. Је ли вјештачко саsе право, показаће ти саме пчеле. Углави у оквир половипу од куповнога вјештачкога саћа, а на то вјештачко саће углави другу половпну од својега нравога вјештачкога саћа Послије два три дапа видјеће се, је ли саће куповно право или није. Нчеле ће израдитп твоје право, чисто вјештачко саће одмах, а куповно, ако није право, скањиваће се пчеле, да га израде, па ће га доцније почети израђиватп или ue ће га ни израђивати и оставиће га неизрађено. Један енглески лист навгЛја педесет лијекова од убода пчелињега, као: хладна вода, опијум, сокови од разних биљака, сирће, со, мокраћа, пљувачка, духан, сода. масло, лишће од жалфије, сапун, петролеум, карболна киседина и т. д. Од тијех силних лијекова види се да нцје ниједан сигуран лијек. Најсигурнији је лијек навикпути се на убоде.
32
За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. требасе обраћати на „Српску пчеларсну задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба ши» љати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српека Пчеларска Задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1911. 56.