Српски пчелар

30. јануара 1911. године

проф. Живановића.; али да су живи били, па да су видели нашу изложбу у Руми 1909. год. не би веровали, да је тој сјајној изложби ударио темељ проФ. Јован Живановић са својих 8 плетара, онај Живановић, који није смео ни чути да је кога ујела пчела, а камо ли помислити да њега уједе. Нема више ни директора Јове, ни оних професора, који су.пре 40 година, жалили својега младога колегу Живановића ради његове слабости. Све их већ земља покрива. Нека. им је мир и слава ! Али зато су наша срца пуна захвалности Бугу што . ..

проф. Јован Живановић крепак, чио и свеж, слави содамдесетогодишњицу сврјега живота. Ј Да није беле косе, гледајући 'на свеже, румено лице без бора и бистро око, а уз то свежину духа, нико не би рекао, да је прешао педесету. , . Он је мис.лио, са верном узоритом љу.бом својом а у кругу најрођенијих својих, да у тишини проведе дан тај, а ми га ето узнемирисмо. Нека на.м опррсти што учинисмо. То нам. је диктирала 'захвалност наша за велике заслуге његове. Уверени смо, да нам. цео српски народ т_о одобрава. Та и саме блажене сенке Аврама Максимовића и Иларијона Руварца и осталих старих пчелара раДУЈУ се и одббравају нам. Чујете ли Максимовића где Руварцу говори: Благоразумни род наш сербски, пружио је мојему трудољубивому посљедоватељу, за блистателна и изрјадна сочиненија о пчеловодству, достојну признателност. Ено и Руварца где му одговара: Заслужио је много много више !