Српски пчелар

Приликом седамдесетогодишњице живота ПРОФ. ЈOBАHА ЖИВАНОВИЋА.

Пре пет година, приликом тридесетогодишњице срећнога и плодног рада проФесора Јована Живановића, на пољу рацијоналног пчеларења у српском народу, пожелели смо му: да га поред свију диплома и одликовања, којима су га људи до данас одликовали и којима ће га одликовати, милостиви Бог, којега он и речима и делима својим слави и чијој се премудрости клања, обдари највећим и најдрагоценијим одликовањем, које само Он дели, а то је крепким здрављем и дугим животом. Данас су широм српскога народа, весеља пуна срца хиљада ученика Живановићевих, што виде својега љубљеног учитеља о седалдесетогодишњици његова живота, која се 30. јануара 1911. год. навршује, крепка телом а свежа духом. Из хиљада захвалних њихових груди, дизаће се тај дан тихе молитве престолу Онога, који је извор живота свију светова. Али шта ја рекох ! Зар само ученици Та цео српски народ треба тај дан да се сети вреднога и заслужнога сина својега, прОФесора Јована Живановића, те пчеле у човечјем облику. Да, цео српски народ, који није незахвалан, али мало спор са захвалама, треба да се тај дан сети Јована Живановића зато, што он није за 40 година своје проФесорске службе, радио и бринуо се само за ученике своје, него је својим плодним радом на филологији, а мало касније и на пчеларству, дао народу више, него многи други јавни радници. Све и свакога учио је и учи Живановић, како треба лепо и чисто српски говорити и писати. Све и свакога учио је и учи он, како треба рацијонално пчеларити. Колико се бринуо и брине за чистоту и лепоту језика толико се бринуо и брине он и за материјално уна-

38