Српски пчелар

када није оно, што је свеж прах на цвету. Зато га и не сакупљамУ кошнпцама има увек и преко зиме рђе, у некој мање у некој више, а рђа је, цветни прах смешан с медом и пчелињом пљувачком. Особпто кошнице, које су биле за дуже време безмаци, имају каткада и сувише И оно саће које изгледа да је пуно меда, више цута има у себи много рђе. Пчеле много пута, особито када удари добра паша, нанесу меда и у ћелице у којима је рђа, па буде до половине ћелице рђа, а оно друго мед. Данас има разних сурогата, којима хоће пчелари да пакнаде пчелама рђу. Ту је флорин, па разна брашна, па јаја, млеко пт. д. али се увидело, да се без свега тога може бити и опет лепо пчеларити. Но ко баш хоће да својим пчелама помогне, нека у јесен добро измуља саће у којем има меда и рђе, нека то добро сабије у какав суд и прелије медом, па тиме нека прихрањује пчеле у пролеће. То је боље од свију сурогата. Прашак са кукуружњега цвета још мање вреди, него ирашак са осталога цвета. Ако пчеле имају друге паше, на кукуруз и не гледају. Л.

Исправак.

У ванредном 6pojv „Срп. Пчелара“ на стр. 47. у 14. реду од доле, у месго 1887. год. треба да стојп 1877. год.

АГП Ал Коста Ромчев у Долову у Банату има 111 ||д| на продају 40 пуних п 30 празних Ul кошница. i—i

-== ОГЛАС.?: Но жели узети вештачкога саћа и продати мед нека се обрати у Руму на Управу „Срп. Пчеларске Задруге“

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларсну задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Нарловце. Влаеник и издавалац Српека Пчеларска Задруга у Руми. Штампа Сриске Манастиреке Штампарије 1911. 211.