Српски пчелар

реној флаши, мислим да се не би покварио. На пчеларској изложби у Руми, моглп сте видети у добро заклопљеним флашама цветнога прашка. И ја сам као почетнпк у претераној бризи ва пчелама сабирао и дао сабирати прашак од леске, дрена, врбе, липе и другога цвећа, али сам увидео, да тај сабрани и сасушени цветни прах, никада није оно што је свеж прах ва цвету. Зато га и не сакупљам. ■— У кошницама има увек и преко зиме рђе, у некој мање у некој више, а рђа је, цветни прах смешан медом и пчелињом пљувачком. Особито кошнице, које су биле за дуже време безмаци, имају каткада и сувише рђе. II оно саће које изгледа да је пуно меда, више пута има у себи много рђе. Пчеле много нута, особито када удари добра паша, нанесу меда и у ћелице у којпма је рђа, па буде до половине ћелпце рђа, а оно друго мед. Данас има разних сурогата, којима хоће пчелари да накнаде пчелама рђу. Ту је флорин, па разна брашна, па јаја, млеко и т. д. али се увидело, да се без свега тога може бпти п опет лепо ичеларити. Но ко баш хоће да својим пчелама помогне, нека ујесен добро измуља саће у којем има меда и рђе, нека то добро сабије у какав суд прелије медом, па тиме нека прихрањује пчеле у пролеће. То је боље од свију сурогата. Прашак са кукуружњега цвета још мање вреди, него прашак са осталога цвећа. Ако пчеле имају друге паше, на кукуруз и негледају. К. Пит. 33. Како се сече ушећерен мед на мале коцке, као што се од прилике сече сапун ? Шта треба да радим, да се мед ушећери ? Одг. На ово питање, наћи ћете одговор у мојем чланку „У прилог продавању и куповању ушећеренога меда“, који је чланак изишао у прошлом броју. К.

- ОГЛАС.= Ко жели узети вештачкога саћа и продати мед нека се обрати у Руму на 2 - 7 Управу „Срп. Пчеларске Задруге“

100

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. требасе обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Карловце. Власник и издавалац Српска Пчеларека Задруга у Руми. Штампа Српске Манастирске Штампарије 1911. 261.