Српски пчелар

у мед ни мало воде. Касније када време већма отопли додаје се помало, за г / 4 воде, а у случају рђава и кишовпта времена, додаје се у мед још више воде, јер знамо да пчелама за спремање хране уљевима треба осим меда и рђе, још и доста воде. Ако у летње доба за време којега интервала спекулативно прпхрањујемо, можемо увек мешати у мед по мало п воде. Водом разблажен мед можемо давати пчелама и када преко лета из нужде прихрањујемо ројеве пли маторке. Али када у јесен или у зиму или рано у пролеће из нужде прихрањујемо, тада не смемо у мед метати нп мало воде, него треба прихрањивати сампм медом. Прпхрањпвали пчеле самим медом, или га мешали водом, не шкоди ако га мало смлачимо, јер тако иостане течнпји, па га пчеле лакше саберу и пренесу у саће. К.

Исправак.

На страни 130. бр. 8. „Срп. Пчелара“ 1911. у извештају погрешно је штампано да, чланарина 1909- и 1910. године износи 13’68 круна, а треба 13 69 круна.

СРПСКО ТРГОВАЧКО КОМАНДИТНО ДРУШТВО ВУКОВИЂ И ДР. У РУМИ купује сваку и највећу количину овогодишњег чистог врцаног меда уз највишу цену. i_ 3

= ОГЛАС. = Ко жели узети вештачкога саћа и продати мед, нека се обрати у Руму на 6-т Управу „Срп. Пчеларске Задруге“

148

За све што се тиче администрације од I. јануара 1903. треба се обраћати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСНОГА ПЧЕЛАРА“ у Нарловце. Власник и издавалац Српска Пчеларека Задруга у Руми. Штампа Срдске Манастирске Штампарије 1911. 413.