Српски пчелар

Пчеле се спајају пред вече, а да нам се не буне и неразлећу, најбоље је спојити две и две суседне кошнице*) па испражњену кошницу склонити са њена места, а ону у којој су друштва спојена, метнути на средину измену једне и друге кошнице. Пред вече истога дана, приступићемо сиајању тих кошница, ко.је смо пре подне, за спајање спремили. Питање је: у којој кошници да спојимо оба друштва, да ли у оној што има у кавезу затворену матицу, али у оној коју смо обезматичили? Одговор је на то питање: у обезматииченој . Зашто? За то, што обезматичене пчеле једва чекају да добију матицу, па као сирочад и не мисле да се косе. Оно опет друштво са матицом, када дође у туфу кошницу и на суседном саћу десно и лево види стране пчеле, тако се збуни и поплаши да и не мисли на борбу. Међу тим када би безматичене пчеле преместили у кошницу, која има своју матицу, лако би их домаћице могле потући, јер ове са својом матицом у својој кошници увек су ратоборне. Како Ъемо даклем радити ? Прво ћемо једно и друго друштво накадити. За тим ћемо у безматку оквире размаћи за толико, да измену њих лако може стати још ио један оквир. Сада ћемо један по један сат из кошнице са матицом вадити, па уметати измену два и два бесматку. Тако fee саће стајати наизмевце, један из једне, други из друге кошнице. Кавешчић са матицом стиснућемо горе измену два оквира у средини кошнице, окренувши га тако, да га лако можемо отворити. Када смо оквире тако порезали, потиснућемо их да се саставе, у кошницу ћемо пустити још једно два дима, па ћемо је затворити. Сада ћемо кошницу са спојеним друштвом метнути на среду, где су биле кошнице које смо спојили. Што остане мало пчела у празној кошници, стрешћемо их пред спојену кошницу на зем.ъу. Матицу треба сутрадан из ковешчића пустити. Ја више година спајам тако своја друштва, па ми се нису нигда покосила, зато могу овај начин свакоме препоручите *) Када зяаими и лет сасвим престане, тада се могу спојити две и две кошнице, које су и раздалеко једна од друге. Ђ. К.

Ђ. Коларовић.

158