Српски пчелар

место тога, може се око сваке ноге направити брежуљак од суха’ иепела, јер преко њега не могу мравн да се пењу. Ако пепео овлажи па се стврдне, треба посути други сухи пепео. Зпми треба мед у саћу чувати на месту, гдје је топлине нешто изнад нуле, дакле где не мрзне, јер саће се од зиме скупља, а мед се опет као и вода шири када се почне смрвавати, па зато издпгне поклопце на ћелицама, постане воден, јер увлачи из ваздуха влагу у себе и цури из саћа. У влави не ваља ни заклопљен мед у саћу држати, јер саће поплесниви, а мед постане воден и хоће да ускисне. Мед у саћу можете и отворен држатп у чистој сухој соби. Ако ради ветрења проворе отварате, мора на њима бити густа мрежа (решетка) да пчеле, воље и мухе не могу до меда доћп. К.

СРПСКО ТРГОБАЧКО ЕОМАВДИТНО ДРУШТВО ВУКОВИЂ И ДР. У РУМИ купује сваку и највећу количину овогодишњег чистог врцаног меда уз највишу цену. 2 _ 2

= ОГЛАС. = Ко жели узети вештачкога саћа и продати мед, йена се обрати у Руму на т-7 Управу „Срп. Пчеларске Задруге 44

№ Оглас. Ко жели узети 50 пуних кошница Живановићевих, некасе обрати на Тому Округића, мерника у Моровићу. i-i

180

За све што се тине администраций од I. јануара 1903. треба се обраЪати на „Српску пчеларску задругу у Руми“. Рукописе, књиге и листове у замену и друго што се тиче уредништва, треба шиљати на: Уредништво „СРПСКОГА ПЧЕЛАРА“ у Нарловце. Влаеник и издавалац Српска Пчеларека Задруга у Руми. Штампа Српске Манаетирске Штампарије 1911. 551.