Српски пчелар

сен облени лето лемом тако, да остане само једна рупица, кроз коју се само једна пчела провући може, а и иначе кав-' каска пчела не трип велико лето. Код старих Римљана беше лем у фармацији на великој цени. Био је (купљи од меда. II данас се лем употребъава као лек од ревматизма и жуљева. Лем има ароматичяи мирис и при употреби не сме се загревати, јер тиме губи лековитост. Ако се места, где осећамо ревматизам, обложе фластером од лема, то бола у брзо нестаје. Ако се на жу.ъ метне фластер од лема, бола брзо нестаје и жуља за неколико дана нестане. Ако на местима, где метнемо фластер, осетимо свраб, то не треба чешати, јер свраба брзо нестане. Ми знаме да се лем јако стврдне и готово се окаменя. Како Ьемо од лема моћи начинити фластер, јер се не сме загревати? Ради се овако: при радњи око кошница ми ћемо лем са оквира, заклопца и других места стругали и скупљати. Кад скупило од прилике једну таку лема, ми ћемо онда лем у руци стискавати и пьечити докле год не одмекне и док се не скупи уједно и кад га скупило уједно, ми ћемо га рољати на столу да добије облик отприлике једне порторико цигаре. Тако спремљеног ославићемо лем да се охлади и зависело га у папир чист и на сигурно сухо место до употребе оставили. Пре употребе лрљаћемо ону цигару од лема у рукама и кад одмекне одсећи ћемо ножем парче колико нам треба за фластер и прилепили га на жу.ъ и привезати ретким платном. Када са лемом радимо, наравно је да ћемо руке њиме обленили и најлакше ћемо их од лема очистили, ако руке намажемо зејтином и оперемо у врућој води.. 15,/Х. 1911. Сима ЖигиИ, парох.

Сима Жигић, парох.

Поговор.

Ова теорија о лему од Dr. Кистенмахера није теорија, него ипотеза. А ја бих рекао, да није ни ипотеза, јер нема ништа, шта би говорило за њу. Увијек се мислило, да пчеле сабирају лем (propolis) у природи, jep пчелари виде, да пчеле носе лем на стражњим ногама. То је познато сваком пчелару и јасно као сувце. Ово је ирво, а друго је што је Шенфелдова теорија пала, гдје постаје млијеч? Шенфелдо је доказивао, да млијеч постаји у желуцу за свариванье и да га пчеле бљују кроз уста од желуца, када хране уљеве, матицу

190