Српски пчелар

Пабирци.*)

Године 1912. биЋе скупштина са изложбом немач.чих и австроугарскпх пчелара у Боденбаху у Чешкој. А Против мрави. Где мрави досађују увлачеЋи се било у кошнице, било у судове с медом, треба ногаре под кошнпцама или на којвма судови с медом стоје, мазати рибљом машћу. А Где је матица? Кажу да матицу треба тражити на оној странп кошнице, на којем крају лета су стражарице и пчеле што крплпма машу. Дали је тако? Ниемо се уверили. А Правимо сами вештач. cat»e ! Аустријс. централно друштво пчелара дало је испитати вешт. cahe из шест трговина, које то саће праве и продају под гаранцијом, да је то саће од правога воска. Па шта је било? Само две од тих трговина продавало су заиста чисто вешт. саће. а у ономе из остале четнри трговпне било је само 25% воска а 75% цересина. Разуме се, да ово саће мора из оквира отпа;ати. Над је тако где се гарантује, како мора изгледати саће за које се не гаранту,] е! А Нагађање. Једне француске новине писале су, да голуба ппсмоношу, када се враћа на своје место, не води инстинкат, него електричиа струја. То је прво опазпо немачки паучник Херц, и кажу да је то послужило Марконију као основ -за његов телеграф без жица. Неки мисле, кад тако сгоји са голубовима, не води ли можда и пчеле електрицитет, кад се враћају својим кућама, јер оне су осетљивије него голубови. Свакојаких домишљања! А 0 пчелињој нузи. П. Најман један од најбољих познавалаца ове болести, који је прегледао више кужних кошница, пего можда ви једап пчелар, каже, да кошница може битв окуженэ више година, а да то пчелар и не опази, па тек када се јаве повољне прилике, избије болеет са свои силом. Тако може пчелар управо да калами пчел, кугу по свима кошпицама пренашајући саће из окужене кошнице у друге. Он је за то, да се куж. кошнице спале. X Мрави. И мрави се рачунају у непријатеље пчелиње утолико што досађују онда, кад их маса уђе у кошницу. Ту сисају мед, нагризају саће и легло. Против мрави препоручује један баштован ово: у рупу где улазе н откуда нзилазе мрави треба у сути пеколико капљица праве сирћетие есенције, оне што кажу гром-есенције, и за којп дан не ће се ни једап мрав видетп, X Фацелија. За фацелију говоре све пчеларске новине, да je особито ледовита биљка и да је добра као храиа за марву. Неки је упоређу.ју са црвеном детелином. Ако се заоре одмах после цветања, добро ђубри земљу. Неки пак устадоше и доказују за фацелију сасвим противно. Где је сад истина? Један пчелар на то згодно вели: пмају право и једни и други. Ако се фацелија по*) Под знаком сабира пабирке уреднпк „Срп. Пчелара," под Д Ђорђе КоларовиЬ, а под знаком X Сима Жигић.

194