Српски пчелар

друштву не може ни трајати мед као ономе, које пред зиму има врло мало легла или можда нимало. Када се у половини зиме нађе који топал дан, те пчеле уграбе прилику, да пређу са онога сака, на којем су се узимиле и из којега су можда мед потрошиле, на пуно саке, тада им не ке ништа шкодити, ако су се узимиле и на саку са много легла а мало меда. Али, ако на измаку зиме, када су пчеле век потрошиле мед, на којем су се узимиле, стегне јака цича, као што смо ове године имали у Фебруару 20 С° испод пуле, тада се редовно нађе на пчелиња[<у по које мртво друштво, мада наиред или натраг у кошници има још доста, до» брога, неушекереног меда. Зато су за пчеле рђаве оне заме, које не уједу зубима него шину репом. Да пчелар буде што сигурнији, да така зима не ошине и н»ега и гьегове пчеле, пека оставлю својим пчелама саке, које је пуно или у којем има барем 3 / 4 меда. У којем је саку тек до половине или маше меда, на томе he саку ако се на њему пчеле случајно узиме, сигурно помрети од глади, када зима пред пролеке притисне, као што је случај био ове године. Догађа се, да се половина друштва узими на пуном саку, а половина на саку са мало меда. Сгегне ли јака зима пред пролеке, онај део друштва што је на пуном саку, остаке жив; а она] део, што се је узимио на саку са мало меда, умреке. Зато после таких зима, као што је ова била, нађе се више нута у пролеке, једпа половина друштва у животу, а друга половина мртва. Када даклем пчелар нађе мртво друштво на саку, које је пуно медч, али се је тај мед ушекерио или покварио, тада се може реки, да су му „умрле пчеле на меду“, али када нађе друштво на саку, у којем нема ни капи меда, мада даже у кошници има још доста доброта меда, тада би више одговарало истини, када би се казало: умрле су пчеле крај меда или перед меда. У ствари су те пчеле умрле од глади, као и оне које нису могле да мед употребе. Ако се не нађе у целој кошници ништа меда, а друштво је мртво, тада се каже: иомрле су пчеле од глади.

Ђ. Коларовић.

183