Српски пчелар

учитеља јарачког, Александра Циковца, трговишч. благајника у Руми, Вељка Вилића трговца, Душана Ловренског, трговца и Лазу Радовановића, колара у Руми. Скупштина једногласно прихвата предложене за управу, а председник се уйме управе захваљује на поверењу обећавајући, да ће управа и идуће године са досадањом вољом насгавити рад око равзитка задруге и пчеларства. Због краткоће времена држана су само 2 вреда ваша. Будућије г. Јов. Живановић спречен био болешћу да на скупштину дође, послао је предавање „О облагорођа.вању народа ичелинињ и јесу ли наши стари облагорођавали народе ичелиње? “, да га г. Шаула прочита. Предавање је са пажњом саслушано, изражена г. Живановићу захвалност ида се замоли, да нредавање ово штампа у „Срп. Пчелару". Г. Ђорђе Коларовић одустао је од предаваља, које је за скупштину саставио, него је с обзиром на велики 6poj присутних учитеља и с обзиром на то што се попеки учител> изговара да нема времена толико колико свештеник за рад у пчелињаку, говорио како он ради са 100 кошница на пчелињаку и доказивао, да би могао сваки учител» и перед школ, рада пчеларити са 30 —4O кошница, што би му у данашњем тешком времену за живот а лепе цена меду, доста олакшало материјалне терете. Тиме је свршили овогодишња скупштина рад, а у истом локалу наставили су учитељи своју скупштину, претрееајући између других важних питања својих и питање о појачкој и оргуљашкој дужности, које би питање духовне власти заиста требале скинути с дневног реда праведним повишењем награде за појање и оргуљање. М.

Књижевност

Pčelarstvo, PnČko pređavanje sastavio J. Žerav. U Osijeku 1911. Prva hrvatska dionička tiskara u Osijeku. У овој књижици нма и слика за пчеларство у Хрватској и Славонији заслужнога Богдана Пењића, који већ 31. годину уређује пчеларски лист „Хрватску пчелу".

Пабирци.*)

X Мед и шеЪер. Док се неје знало за шеЂер дотле су се људи сладили медом. Кад су пронашли шећер одмах су га виши друштвени слојеви иочели употребљавати а мед напуштати а прост народ и надаље сладио се медом. Тако је некад било а данас? Данае баш виши друштвени слојеви употребљавају мед, а прост народ се готово пскључиво сладп шећером. Поцизањем пчеларства може доћи ако не оно златно старо доба али ипак моћиће се народ више медом сладити, ако се међу народом буде пчеларство ширило. * Под знаком сабира пабирке уредник „Срп. Пчелара“, а под X Сима Жигић.

207