Српски пчелар

•своје учитеље из природних наука, а о пчели знао је више казати, него што је у књизи школској стајало. Кад је универзитет свршио, остао је дуже времена у Лајпцигу, да се усаврши у економским предметима и да се упозна са литературом пчеларском. Ту је читао Швамердама, Реомира, Шираха, Ајриха, Хазеа, Рима, Јангау и т. д. Кад је земље купио, одмах је подизао и уљанике. Књижица од Рамдора било му је упутство у практично пчеларство. На добрима своје жене у пруској Шлезији упознао је он и Лужице, класичну земљу, што се пчеларства тиче. На њој је само хељда меровита и увјерио се, да је на тој земљи пчеларство напредовало не због Климе и медовитости биљака, него што су пчелари епоху чинили пчеларећи рацијонално. Код винернајстата купио је хиљаду јутара земље, на којој је особито хељда напредовала и особито медовита била. Ту је ударио темељ својему пчеларењу подигнувгаи уљаник од сто кошница. Путовођа била му је књижица од Рамдора. Магацинке су изгледале за онога, који нема искуства у пчеларству, као најудесније и најсигурније, па тако су и њему изгледале, те је с њима почео пчеларити. Ипак није пропустио, да и друге методе не покуша при пчеларењу. Он је читао све, посматрао све, покушавао све, критиковао све. Ово је вријеме управо било за њега учење и приправленье у пчеларевьу. Крај, гдје је почео пчеларити, давао је изобиљно јесењу пашу, кад почне хељда цвјетати, али је слаба прољетна паша била, па онда суша у љето, све то није добро ни угодно за ројење. Зато је он подизао пчелињаке на више страна и своје кошнице пренашао с једнога краја на друге с једне паше на другу, јер на осовини роди мед. Кад је стекао пчеларећи доста искуства и кад је по резултатима сзојега пчеларења у видно, да 150 кошница дају 600 форинти, што би било доста за годишње издржавање једне породице, онда је ивашао године 1759. с планом и позивом, да се оснује друштво пчеларско на акције. Он вели, да 3.50 кошница дају чиста прихода 600 форинти или 1200 марки. Кад бисмо у цијелој австријској монархији

35