Српски пчелар

Из овога се види, како је тешко у пчеларењу утврдити правила, која би вредила увек и за све случајеве, него се пчелар мора довијати и правила мењати па и сам их стварати према приликама своје паше и конструкции своје кошнице. Као што видите, до овога искуства дошао сам случайно зато, што ми је нестало вештачког саћа. Да сам га имао задоста, ја бих свима ројевима давао само вештачко саће, као што сам почео, па не бих имао прилике, да видим разлику између оних ројева који су добили само вештачко саће и оних, које сам стресао на готово залишно саће. Кад је средња паша и кад ројеви падну на време, треба их пустити, да се развијају на вештачком саћу. Али ако хоћемо позне ројеве да оставимо и да се што пре спреме за зиму, треба им давати готово израђено саће. Кад је паша бујна, није рђаво давати ројевима поред вештачког саћа и један два готова изграђена сата. Било је случајева, кад сам за дан два нашао то готово cahe пуно меда, а тога нема у ројева, којима је дано само вештачко саће. У случају рђава времена, треба нове ројеве, које смо тих дана добили прихрањивати, али не одмах први други дан. И три четири дана а можда и дуже могу ројеви живети о оном меду, што су га из маторке на пут понели. Дакле тек трећи четврти дан нужно је рој прихрањивати, ако му кишовито и хладно време не би допустило, да излеће на пашу. Роју са младом, неоплођеном матицом, добро је одмах додати сат са јајима и младим леглом. Тада не he рој оставити кошнице баш ако му матица на спаривању и пронадне. Али новом роју не треба одмах дати сат меда нити заклопљена легла. У кочетку треба надгледати како рој гради; да није који сат отпао; да није који сат укрштен ; да ли је даска примакнута уз последњи оквир, да не воде саће на заклопцу изван оквира и т. д. Касније опет треба погледати, јесу ли ројеви све саће изградили, па ако треба, да им се дода ново саће, да не би дангубили и да их не би изазвали да се паројче. Ако ројеви до јесени не нараде колико им за зиму треба, мора им се додати који сат са заклопљеним медом или се морају спојити. И из плетатара се може саће урезивати у оквире, у накрст привезати памуком па додавати ђерзонкама, које немају доста меда. Ж. КоларовиИ.

Ђ. Коларовић.

Припомоћ

су дали „Српској Пчеларској Задрузи* за 1912. годину г. Војћех Новотни из Прага почасни члан „Српске пчеларске задруге “ 100 К, „Румска Штедионица“ 50 К, „Ориска Штедионица у Руми“ 50 К и Српска Привредна Банка у Руми* 30 К. Управа „Српске Пчеларске Задруге* најтоплије благодари прилагачима.