Српски пчелар

Још кемо укратко казати кад се прихрањују пчеле? Еренфелзо каже да се могу прихрањивати у свако доба, у зиму, прољеке, љето и јесен. У ванредним случајима могу се пчеле и у зиму прихрашивати, али само медом у саку, које се додаје у сандучикима озгоре на кошнице. У прољеке у марту бива на Еренфелзовим пчелињацима onke прихрањивање т. ј. свака кошница добива одређени оброк меда, растањенога водом. Ако се може пчелар сложити са сусједима, најбоље је прихрањивати напољу. Ако се не може сложити, онда мора истијем медом прихрањивати своје пчеле у кошници. Али сад не ke прихрањивати у сандучикима, него he прихрањивати у кошници. Кошницу ке обрнути на батак, а уста горе, па ке изручити полагано течан мед измену зида од кошнице и сака и пазике, да пчеле не убрља медом. Не ке дакле пчелар прихрањивати у сандучикима, него ке на тај начин, јер тијем ке пчеле оживјети, радна ке им се снага подики уносеки мед у келице, Овијем начином прихрањују и наши стари пчелари, који пчеларе са простим кошницама. Осим овога onkera прихрањивања бива да се мора по гдјекоја кошница прихрањивати од невоље. Таке кошнице, којима је понестао мед, прихрањивао је Еренфелзо у сандучикима с медом у саку. Ко нема меда у саку, тај мора течним медом прихравьивати подмекуки судике с медом под кошницу. То се чини увече. Исти је овај начин прихрањивања и код нас. У љето се прихрањују маторке, да гато прије пусте ројеве. Па кад ројеви изиду, онда се и они прихрањују. Ко са прихраншвањем својих ројева не комрачи, тај ke од еьих куд и камо добити више меда, кад удари паша, него од онијех ројева, које није прихрањивао. И у овијем се случајевима прихрашује одоздоле течним медом. Напошљетку се прихрањују пчеле пред јесен прије него се пренашају кошнице на бољу пашу. Прије него што се кошнице не пренесу на бољу пашу, може паша да је ударила ватраг. Зато треба пчеле прихрањивати, док их не пренесемо на бол>у пашу,

70