Српски пчелар

Госп. Гавриловичу је насад, плод и полог то исто што и легло. Заиста чудно! Г. Гаврилович каже, да је пчела „врло глупа животин>ица и , а то зато каже, што Герстунго назива пчелу strohdumme Reflexmascbiene „коју води у радовима њенпм интелигентна снага“. Тако ложе говоритп само затуцани поп. Није потребно да се експстенцпја Божја доказује на овако неистпнит начин, јер да јест Бог доказују нам појаве цијелога васионога свпјета (Форел). Нека г. Гаврилович прочита у „Годишњици Николе ЧупиЧа“ књпга XXV. „Пабирчевье по књизи проф. Др Бихнера и инстинкат и иптелигенцпја у пчела 14 , па Че се увјерити, да пије пчела врло глупа животињпца, него да ради, док је у заједници у кошници, све послове по инстинкту, а кад излети из кошнице, онда је воде њена чула, памћење, сјеЧање, искуство. Г. Гаврилович каже трутске љупке мјесто трутовске. Г. Гаврилович пише: пчеле тупице, крађа, пљачка или отмица на пчелињаку“. Лијепо српски народни пчелари зову туђицама оне пчеле, које Нпјемци зову Raabbienen. Пчеле туђице нијесу Raubbienen, него њих води инстинкат. Баш најбоље су и највредније кошнице на пчелињаку туђице, које тјера нагон на нашу, али будуЧи је у рано прољеЧе мршава паша, то онда улазе и у кошнице туђе, у којима су друштва слаба. Зато се што улазе у ту|е кошнице зову туђицама. Оне нијесу крадљивице, јер што чине, чине по нагону свои. Туђице су нај јаче и највредније кошнице. Г. Гаврилович назива ројеве иретеранце, збрисанце, смајанце. Он не Че да зна о роју на лет, о роју на стресање. Г. Гаврилович каже: прво заиграване мјесто да каже као што ■сви српски пчелари кажу: изашле пчеле на игру. Г. Гаврилович каже: Рђа (цветни прах), те се отуда види да је њему рђа и цвјетни прах једно исто. Али је друго њешто цвјетни прах, а друго је рђа. Цвјетпи се прах вове, док је на антерима цвјетним Како је на стражњим ногама пчелињим одмах није више цвјетни прах него је рђа. Рђа је помијешана са медом и са пљувачком из жлијезда пчелињих, дакле је веЧ мало сварена, и т. д. и т. д. Из свега се досад реченога види колико вриједи ова књига г. Гавриловича. Али макар што смо ми њу оштро критиковали, ипак би се она могла употријебпти, кад би писац њен изоставио све што је сувишно, што није за почетнике, кад би изоставио што мирише на фантастичан стил Герстунгов, кад би све оне слике од кошница и справа изоставио, па задржао само Аце ЖивановиЧа кошницу, коју би препоручио особито онима, који своје кошнице иренашају на бољу нашу. Тијем би ова књпга дошла у пола мања, јер за почетника треба све да је јасно и кратко. Шта Че сељацима српским ТЧйjringer Luftballon ?! Кад би у ову књигу ушло само оно што је потребно српском пчелару почетнику и кад би се извео извод из ове књиге, којп би био написан лаким и коректним језиком српским, онда бисмо могли ову ктьигу препоручити.

Јован Живановић.

95